Intervju: Goran Pekarski – Predsednik udruženja “Snaga građana”

0
832
 

pekarski 2

Gospodine Pekarski, prošlo je dosta vremena od kako ste se poslednji put javno oglasili. Bez malo osam meseci, a toliko je prošlo i od promene vlasti u Grockoj. Šta se dešavalo u među vremenu? Čemu tolika tišina i da li se nešto krije iza toga? Imali ste, kako smo saznali, velikih aktivnosti u proteklih nekoliko dana, a i sastanak u utorak je trajao do kasno u noć. Šta se to odjednom dogodilo? Ono što je stiglo do nas je da je između ostalog, doneta odluka o izradi pravilnika o organizaciji udruženja koji bi trebalo da bude osnov za početak formiranja neke nove strukture i formiranja organizacionih jedinica?

Nema tu nikakvih tajni niti zakulisnih radnji. Sve je to sastavni deo funkcionisanja bilo koje organizacije ili udruženja. Kada nešto počne da raste a pogotovo kada preraste postojeću infrastrukturu onda mora da se preduzmu određeni koraci kako bi se taj kvalitet valjano usmerio i iskoristio.

Zašto se to sada radi? Zašto se to nije radilo pre izbora? Možda bi rezultat bio bolji? Koliko se sećamo Snaga Građana je u jednom trenutku bila jedna od najjačih grupacija?

U pravu ste da je Snaga Građana bila veoma respektabilan faktor na lokalnoj sceni ali nismo ni sada ništa slabiji što je meni posebno drago. Moram da istaknem da nam se priključuju neki novi ljudi koji do sada nisu bili nigde angažovani, a priključuju se i neki koji su bili protiv nas na prehodnim izborima. To je za mene pobeda, možda bi neki rekli da i nije neka pobeda, ili da je pirova pobeda, ali za mene je ona prava pobeda jer da ne zaboravimo da je čovek bogat onoliko koliko ima prijatelja. Za mene je mnogo bolje kada uspemo da nađemo zajednički jezik i da od neprijatelja stvorimo prijatelja nego da bude obrnuto.

Vratićemo se na te odlaske i dolaske ali da predhodno odgovorite na ono pitanje, zašto niste vršili tu reorganizaciju pre izbora ?

Nije bio trenutak. Da smo počeli u tom periodu da se bavimo sobom ne bi uspeli da iznesemo izbore a i bili smo u koaliciji sa SPS-om i onda bi to bilo pogrešno protumačeno od članstva i jednog i drugog.

Da, kada smo već kod toga, a hteli smo to da Vas kasnije pitamo, kakvi su odnosi između SPS-a i Snage Građana a posebno kakvi su odnosi između Vas i Milana Jankovića – Žireta.

 

Odnos između Žireta i mene je veoma dobar. Nemamo nesuglasica ali u ovom periodu neke smanjene aktivnosti nemamo ni oko čega posebno i da se slažemo. Mi imamo naš načelni dogovor i za sada ga obojica poštujemo. Imamo svakodnevni kontakt i bar dva puta nedeljno se viđamo i to više na prijateljskoj bazi i ako moramo da se dotaknemo malo i politike i političke situacije. Što se tiče odnosa dve grupacije on je na zadovoljavajućem nivou i dok SPS bude hteo da u nama ima partnera ja sam garant da će to tako i biti. Onog trenutka kada nam budu svojim postupcima pokazali ili nam otvoreno budu rekli da više nismo potrebni jedni drugima, mi ćemo se razići. Ja želim da verujem da će sve dogovoreno biti ispoštovano kada se za to steknu uslovi i iskreno se nadam da će se ti uslovi steći što pre na obostrano zadovoljstvo.

Ili …?

Nema ili.

Rezultat je slabiji nego što se očekivalo. Znamo da ste imali strategiju oko raspoređivanja energije u kampanji i da ste tada rekli da će se glavna bitka voditi u Kaluđerici i da će se glavni napad na Vas desiti baš u Kaluđerici i delimično u Leštanima i da se težište kampanje mora prebaciti na ostale mesne zajednice. Ispostavilo se da je to bilo baš tako. Osim tog otvorenog udara koji ste očekivali, posle izbora je iscurela priča da je bilo i nekakvog bojkota od strane SPS-a Kaluđerica, pa i Leštana. Koliko tu ima istine i zašto se to desilo, ako se desilo ?

Ima istine, na žalost. Znate, sve stranke, udruženja i grupacije imaju mangupe u svojim redovima. Svi imaju one kojima je interes na prvom mestu, mislim na lični interes, i da bi ga ostvarili ne prezaju ni od čega. Kada se žeđ za nečim poklopi sa realnim saznanjem o svojoj intelektualnoj inferiornosti u odnosu na ljude iz okruženja onda dolazi do podvajanja ličnosti. Dolazi do takozvanog dualizma. Jedno se priča u javnosti a drugo se radi. Takvo stanje može i da potraje ali kada predmeti ove definicije shvate da se time ne postiže određeni efekat i željeni rezultat onda stanje eskalira i prelazi se na otvoreni sukob. Ne treba samo kriviti SPS. Imala je Snaga Građana kvislinge u svojim redovima. Peta kolona je svuda prisutna samo su kod nas u udruženju to bili peti pojedinci jer nije bilo mogućnosti da se organizuju. Mi smo neke tolerisali za koje smo shvatili da su samo zabludele ovčice a one koji su previše glasno počeli da se oglašavaju njih smo izolovali i polako odstranjivali.

Zašto SPS nije radio slično ?

SPS ima drugačije ustrojstvo. Za SPS može da misli ko šta hoće ali ja vam garantujem, bar u dosadašnjem iskustvu, da je to naj demokratskija partija kod nas. Oni odluke donose preko organa stranke na kojima se vode dijalozi. O svemu se raspravlja. Odluke se donose glasanjem i poštuje se odluka većine. Kada se odluka donese ona je zacementirana. Da li kod njih ima lobiranja? Naravno da ima. To je legitimno sredstvo demokratije ali ishod poštuju svi, ili bar svi jer se pokazalo da je vreme pokvarilo ono što je Žire dvadeset godina pokušavao da napravi. Pojavili su se neki IzNoGudovi koji bi hteli da budu Kalifi umesti Kalifa. Možda je to rezultat kadrovse stagnacije. Nedostatak novih ljudi ali i tu je Žire povukao pravi potez. Pogledajte sastav odbornika SPS-a u skupštini Grocke. Mladi i obrazovani ljudi. Sada tamo neki, uplašeni za svoje pozicije, a u zrelim godinama, hteli bi da večno sede tu. Da se pitaju. Da budu glavni, ali ako to ne može onda bi da malo drmaju kavez. Mogu da drmaju samo svoj kavez. Sada kada se ustanovilo, odnosno kada je i malo širi krug ljudi saznao, ko je pokretač loših odnosa, sada pokušavaju da mi objasne da iza svega što se desilo u Kaluđerici i Leštanu, do duše u Leštanu mnogo manje, da stoji Žire. Da stoji iza toga i Saša Antić ! Neverovatni su to umovi.

Kada smo kod Kaluđerice, da se zadržimo tu još malo. Došlo je do nekog, ajde da ne upotrebimo neku težu reč, ali, do razmimoilaženja sa gospodinom Radovićem koji je valjda tamo nekakav predsednik SPS-a?

On je stari kadar SPS-a i njegove metode rada na terenu ne idu u korak sa vremenom. Gospodin Radović ima obrazovanje ali mislim da mesto predsednika mesnog odbora odavno nije za njega. On je, možda, trebao davno da avanzuje. Mene sve to podseća na film Tesna koža i na Pantića. Pred penzijom a mlađi referent. Možda tu treba tražiti uzroke jeda i razloge za otkazivanje poslušnosti meni kao šefu izbornog štaba koga je on podržao u skupštinskoj sali pred 150 ljudi. Možda je teško bilo pratiti čoveka mlađeg od sebe ili je možda postojao strah da rezultat ne lansira mene u orbite o kojima on mašta. Možda, ali bilo kako bilo formiranje paralelnog izbornog štaba je pokazalo da je gospodin Radović ne timski igrač. Ispoljavanje loše energije u poslednjih petnaest dana kampanje i održavanje samo jednog štanda na dan pre predizborne ćutnje je više nego loše odjeknulo. Javnosti se pokazala nesloga i normalno da je rezultat slabiji za to malo glasova koliko ta ekipa i vredi. Nije gospodin Radović jedini isfrustrirani neaktivista. Na njemu je samo najveća odgovornost za taj organizovani predizborni aktivistički kriminal. Tu su i još neki koji su meni poput gospodina Radovića rekli da to njihovo lenstvovanje nije samo upereno protiv Snage Građana nego i protiv Žireta. To su, izvinjavam se ne sećam se punih imena jer i nisu zaslužili da ih se setim neki Pile i neki Žile ili Žika koji su mi lično rekli u hodniku ispred biračkih mesta 21 i 22 da je sve to protiv Žireta a ne protiv Snage Građana. Nisam mogao da im objasnim da to nije pametno jer ako rade protiv Žireta da automatski rade i protiv SPS-a a i protiv Snage Građana. Automatski rade i protiv sebe ali bez uspeha. Kako slepcu pokazati boje pita nas jedna stara izreka? Očigledno nikakao. Obavestio sam Žireta o problemu ali Žire kao Žire, kao da im je majka. Kao da ih je rodio. Kaže proći će ih. On me još pita kako posle da ih ne ostavimo nezadovoljne. Oni mu kopaju rupu a on ih toleriše. Kad stigoše neke mrvice iz grada one se raspodeliše pomalo na višijevce i vasovce, petokolonaše, a nešto ostade i radnicima, odanima i udarnicima. Da je Osvald Mouzli slučajno duhom bio prisutan, i on bi dobio neki upravni odbor. Bolje za njih da imaju Žireta nego da imaju nekog kao ja. Taj strah kada bi im se ispunio mislim da bi po kratkom postupku bili isterani jer njihovim neradom možda nismo postigli bolji rezultat a svedoci smo da su nam ljudi sada šikanirani i da su mnogi podobijali otkaze. Možda je njihov nerad direktan uzročnik nečije nevolje i ne daj Bože gladi. Taj njihov stav je mnogo ličniji nego što se to misli. Možda su baš oni uzrok što Žire nije predsednik ili što ni ja nisam predsednik ali nisu razmišljali šta to povlači i da će drugi ostati bez posla. Osim tridesetak radnika snage građana koji su ostali na ulici tamo su se našli i njihovi prijatelji Vlada Lukić, Dragan Radosavljević-Brestovički, Miladin Sapundžić pa i Igor Pantelić sa dve male bebe. Na njihovom mestu ja ne bih imao smelosti da im izađem na oči. Ako su znali da razbijaju organizaciju bilo bi pošteno da i oni trpe nekakve posledice, a ne da pojedinci bivaju nagrađeni nekim funkcijama ili radnim mestom u NIS-u. Neka podnesu ostavke na članstvo i srećan im put u zaborav. Da ne zaboravim još jednog nezadovoljnog člana. To je gospodin Jevremović. Vešto je fingirao kampanju i bio je puno politički nesrećan. Sada je zadovoljan predpostavljam, što mi nismo na funkcijama, ali nije predvideo da će i sam biti kolateralna šteta i da će ostati i bez onih 70 000 rsd mesečno koji su stizali u porodičnu kasu iz vodovoda. Kada će svi oni videti malo boja ispred sebe?

Leštane ?

U Leštanu je bilo više pojedinačne nesposobnosti ali u suštini Leštane je OK! To niko ne može da predvidi ali, ponavljam, zadovoljan sam rezultatom Leštana, mislim da su Borko i Mića sa svojim saborcima odradili dobar posao.

Kako ste znali šta se sprema za Kaluđericu ?

Znate i sami da ljudi ne mogu da ćute. Kao što smo mi imali svoje jude tako smo imali i mali broj infiltriranih ljudi sa druge strane, ali ključne informacije nismo mogli da dobijemo od njih nego smo ih dobijali direktno u kontaktu sa onima koji su zaduženi i odgovorni za realizaciju. Znate, naši kvazi prijatelji ili mangupi iz naših redova kontaktiraju naše neprijatelje ne znajući da mi i nismo baš toliki neprijatelji. Kako su postojali kod nas dupljaci tako su postojali i kod njih, mislim na sadašnju vlast. Oni su imali informacije o nama a i mi o njima. I mi i oni smo nekada to koristili a nekada smo jednostavno to puštali. Znali smo za sve novine koje su odštampane protiv nas, znali smo gde su lagerovane i da čekaju momenat. Znali smo ko ih je sve finansirao, i to ne samo od pojedinaca iz redova naših „prijatelja“ nego i druge izvore. Padale su opklade da će tamo neki gospodin iz nekog nazovi udruženja naša Kaluđerica da za dva sendviča iz pekare „Suzana“ napadne mene i Snagu Građana. I čovek otrča kući da sedne za kompjuter. Dva sendviča od po 100 dinara. Znali smo koja stranka je sa kojom imala dil za Kaluđericu. Znali smo šta piše u njima i bilo je slučajeva da smo dobar deo uspeli da zaustavimo. Neke smo čak i otkupljivali od aktivista koji su se plašili da ih dele pa uspostave kontakt preko nekih naših ljudi, pa čak su me i lično zvali, i onda kažu koliki je džeparac i dobiju ga a mi dobijemo novine. Znali smo i za onaj falsifikat novina Snage Građana u kome se nalazio lažni intervju samnom ali ih je gospodin Simonović pustio noć pred glasanje tako da su nas one najviše koštale. Dali smo solidnu sumu novca da se u nekim mesnim zajednicama one ne pojave ili da se pojave u što manjem broju. I sam gospodin Simonović kaže da su te novine ostavile jak trag kod birača ali da je preterao u jednom delu jer je maltene ispalo da nam se kuća tipuje i da je otvoren poziv za pljačku. Drago mi je bilo da iako je to bilo loše da nije bila ta namera i neljutim se. Ljutim se više na one koji su me to jutro zvali i pitali jesam li poludeo kada tako pišem o sebi a pojedinci su mi rekli da nije bio momenat da budem baš toliko iskren. E, ti ljudi koji me dobro poznaju su me svojim pitanjem razočarali, i možda je i dobro što su se te ili takve novine i pojavile jer su neki pokazali da me u opšte ne poznaju a bili su mi prijatelji.

Ko su ti koji su predavali pa čak i prodavali novine? Poimenično ste pričali o svojima pa bi bilo logično da kažete ko su i oni drugi.

Ne zamerite ali nije moje da to kažem. Ja sam više za čišćenje svog dvorišta. Srećemo se sada i u Kaluđerici, i Grockoj ali i u skupštinskoj zgradi. Neki su tajno radili noću ali su ih sigurnosne kamere hvatale ispred kuća a pošto su nekada bili naši drugovi a neki čak i zidali kada sam 2005-e kuću počeo da pravim, bilo je potrebno samo da se čujemo telefonom i već sledeći broj koji su dobijali da dele nalazio se kod nas u kancelariji. Neki su kolima dovozili ispred kancelarije i javno ostavljali po 50 komada ali isto tako verujem i da su neki moji to isto radili za drugu stranu. Sve su to ljudi koji su sedeći na dve stolice pokušali da sebi obezbede budućnost kroz posao a vidim da su neki od njih sada namireni ali da ne grešim dušu namireni su i ono naši koji su radili za njih. Dok su im do jučerašnji prijatelji ostajali bez posla oni su samo jednu stolicu odmakli a na drugu čvrsto seli. Takav je i Dabić. Ode u naprednjake a za predhodne izbore pobeže u Demokrate. Pre je bio u Novoj Srbiji a posle sledećih izbora videćemo gde će. Znamo da se uvek vraća u Snagu Građana između dva izbora. Podvije kuca rep, gleda tužnim okicama i mi .. , ljudi smo, humani, sažalimo se. Šta ćemo, nisu takvi krivi.

Šta je sa opštinom? Hoće li doći do promene vlasti?

Ne vidim razlog da ova vlast padne. Njih nije ujedinila ljubav među njima, njih je ujedinio „strah“ od nas. Kada kažem strah ne mislim da se nas neko plaši nego da smo mi drugačiji i da bi se sve drugačije radilo. Oni ne žele da bude drugačije i ubeđeni su da rade dobro. Ja ih podržavam u tome. Imaju kvantitativnu većinu i neka rade kako misle da treba. Građani su glasali za ovakvu vlast mada da je bila objavljena kao mogućnost u predizbornom periodu mislim da ne bi dobila podršku, ali to je ipak samo moje mišljenje. Ja im želim da budu homogeni jer isuviše su isti za razliku od nas.

Ali, čekajte. Zar vam se ne čini da kadrovska struktura opštinskog rukovodstva nije na nekom nivou. Zar nisu Vas napadali da ste taksista i da ne treba taksista da nam vodi opštinu. Svi su se vezali za jedno zanimanje koje ste radili za vreme ratova i inflacija a niko da spomene dali odgovarate kao čovek. Kada su se vezivali za zanimanja što nisu spominjali i da ste nekada imali radnju u Čumiću, Pafion Stajl, ili da ste bili partner u BG mobilu. Samo ne taksista. Ko danas vodi opštinu? Koja su to zanimanja, da ne govorimo o stručnim spremama?

Stvarno ne bih da komentarišem zanimanja kojima su se bavili današnji opštinski lideri ali znam da su uradili kontra od onog što su pričali. Bilo kako bilo oni su za ovu koaliciju dobili podršku građana na izborima i ja im želim da pokažu sve svoje kvalitete kao ljudi i kao opštinski lideri i da pomognu da ova opština krene dalje. Da ne rade ono za šta su nas kritikovali da ne radimo dobro a plašim se da su se već mnogo zaneli. Želim im, da zbog građana, pokažu da su sa pravom dobili njihove glasove radeći kampanju protiv mene i da će uraditi više za opštinu nego što je urađeno za vreme mog mandata. Da opština dobije više nego za predhodne četiri godine. Još vrtića, još škola, još tržnih centara i domova zdravlja. Još više stambenih zgrada nego za predhodne četiri godine kada sam bio prvo menadžer opštine a potom i predsednik skupštine opštine. Gromko su vikali nije za to zaslužan Pekarski nego gospodin Đilas. I šta bi? Ne pobedi ni Pekarski ali ne pobedi ni Đilas. Pobediše oni koji nisu kamen na kamen stavili. Koji su nas kritikovali kada se gradilo. Tako je narod hteo a ja zbog tog istog naroda kome i ja sam pripadam, želim da oni dokažu da su u pravu i zbog opšteg boljitka urade više i od Pekarskog a naravno pogotovo još više od gospodina Đilasa. Neka budu bolji ali onda će i nama biti bolje. Mada, sumnjam. Oni su krenuli sa otkazima i šikaniranjem. Ukinuli su školski autobus. Bravo! Da ne idem dalje. Želim im da se dokažu i da se drže čvrsto.

Kakvi su planovi za dalje!

Mi se ne predajemo. Mi nismo jednokratni i nastavićemo da se borimo za naša mesta. Poboljšaćemo organizaciju radi lakšeg funkcionisanja udruženja. Pratićemo situaciju i posle nekog vremena ako se ukaže potreba kritikovaćemo ovu vlast. Po potrebi obaveštavaćemo građane o dešavanjima ali i nadležne državne institucije.

 

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR