Novi sistem za navodnjavanje u Grockoj bitno će uvećati prinose

0
647

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić obišli su danas sistem za navodnjavanje obradivih poljoprivrednih površina u Grockoj, koji obuhvata obradivu površinu od 600 hektara.

U okviru sistema izgrađeni su crpna stanica na Dunavu, cevovod u dužini od 7.033,50 metara i rezervoar u mestu Pudarci, ukupne zapremine 4.460 metara kubnih. Prostor obuhvaćen sistemom za snabdevanje vodom obradivih poljoprivrednih površina uključuje naselja Grocku, Begaljicu, Brestovik, Pudarce, Kamendol, Umčare i Dražanj. Na ovom području voćnjaci i vinogradi zauzimaju oko 1.150 hektara i dodatnih 1.020 hektara pod ostalim poljoprivrednim kulturama. Prva faza je dovođenje dunavske vode do poljoprivrednih površina u opštini Grocka na 600 hektara površine pod voćnjacima i vinogradima.

– Mislim da danas u državi imamo još jedan konsenzus, a to je da je poljoprivreda najveća šansa Srbije. To je šansa za brzi oporavak, brzo zapošljavanje. Mi smo ovaj projekat započeli pre skoro tri godine, na ideju Zaharija Trnavčevića, da vodu iz Dunava koju voćari u Grockoj gledaju decenijama podignemo na najviše kote i sa njih je pustimo da ide kroz sistem za navodnjavanje na teritoriji cele Grocke. Danas smo ovde jer smo završili prvi deo tog projekta, gotove su pumpe na Dunavu, gotovi su prvi rezervoari, a sa ovim rezervoarom možemo da navodnjavamo preko 600 hektara u ovoj fazi, a u sledeće dve još 1.600 hektara. Ono što se očekuje je povećanje prinosa za 50 odsto, kvaliteta proizvoda, a samim tim i cene koju će oni moći da postignu. Dogovorili smo se danas i da prvih godinu dana voda iz ovog sistema bude potpuno besplatna, da bi svaki proizvođač mogao da vidi kakve finansijske koristi ima, a posle toga ćemo videti i cenu po hektaru za vodu koja se troši. Ovo će biti zaista razvojna šansa za Grocku i primer kako neke stvari možemo da popravimo, a ne samo da o njima pričamo. Ukoliko u sistemu PKB-a sutra obnovimo Voćarske plantaže, ovde pomognemo individualnim proizvođačima, onda ćemo zaista dobiti ono što je mogućnost Beograda, a to je da ovaj deo grada hrani ne samo Srbiju nego i da imamo toliko proizvoda da možemo i da ih izvozimo – istakao je Đilas.

Aleksandar Antić je naglasio da je poljoprivreda naša najveća šansa, kao što je i voćarstvo jedna od možda najzanimljivijih grana privrede, pre svega kada je u pitanju izvoz.

– Prilikom nedavne posete Lenjigradskom okrugu došli smo do podataka da kada bi cela Srbija proizvodila voće i prinose uvećala za 50 odsto, opet ne bismo mogli da isporučimo neku značajniju količinu za to konkretno područje. To samo znači da prostora za izvoz ima u velikoj meri. Ovaj sistem za navodnjavanje treba da poveća prihod po hektaru u zavisnosti od zasejane kulture između 5.000 i 10.000 evra. Ako kažem da ovde ima oko 600 hektara koji se navodnjavaju, onda bi bruto prihod bio uvećan za oko pet miliona evra. Ako to nastavimo da širimo, shvatićemo da je šansa u poljoprivredi ogromna, i mi moramo da je iskoristimo. Treba spomenuti i neophodnost zaštite plantaža pod voćem od grada, a nje nema bez zaštitnih mreža. Zato je Sekretarijat za poljoprivedu raspisao konkurs na osnovu kojeg grad sa 80 odsto subvencioniše nabavku protivgradnih mreža – rekao je Antić, ukazavši i na značaj saradnje na republičkom nivou sa kompanijom „Al Dahra”.

Sistem za navodnjavanje je predat Javnom vodoprivrednom preduzeću „Beogradvode”, koje zaključuje ugovore sa korisnicima, a očekuje se da ih bude oko 1.200,  što je prva faza dovođenja dunavske vode do poljoprivrednih površina u opštini Grocka.

Događaju su prisustvovali predstavnici opštine Grocka, direktor Agencije za investicije i stanovanje Marko Blagojević, sekretar za poljoprivredu Aleksandar Janković, direktor „Beogradvoda” Miloš Milovanović, kao i Zaharije Trnavčević.

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR