Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. Trećeg dana od kada je razapet na krst, Gospod Isus Hristos vaskrsao je iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.
Crkvenim zvonima, litijom i prvom molitvom pred zatvorenim vratima Hrama svetog Save na Vračaru u ponoć je počelo obeležavanje Vaskrsenja Hristovog, događaja kojim je počela novozavetna istorija čovečanstva.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.
Vaskrs je pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.
Po crkvenom učenju, Isus Hristos je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju, zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Ovaj praznik spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikad ne pre. Najranije, po novom kalendaru, Vaskrs može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.
Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima.
Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak, goreći na ognjištu, daje posebnu čar Božićnoj noći, tako i Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji su darovani.
Na današnji praznik vernici se pozdravljaju sa “Hristos Voskrese” na šta se odgovara sa “Vaistinu Voskrese”. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Ovo je i omiljeni dečiji praznik, jer su prethodnih dana pomagali svojima mamama i bakama u farbanju jaja, a danas će moći da se zabave i takmiče čije je jače. Običaj je da domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Takođe, običaj je da se na Vaskrs prvo jede kuvano vaskršnje jaje, pa onda sve ostalo.
Takođe u srpskoj tradiciji postoji i običaj da za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Takođe, ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje, a decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.
Izvor: Telegraf
