Iako su od vodovodne mreže udaljeni 300 metara, meštani jednog dela Grocke na nju nisu priključeni, pa nemaju pijaću vodu. Prinuđeni su da sami kopaju bunare, kupuju flaširanu vodu i snalaze se kako znaju i umeju.
Na samo 20 kilometra od Beograda, u Ulici mali prokop u Grockoj, žive ljudi koji u 21. veku nemaju pijaću vodu. Cevi vodovoda do njih ne dolaze, pa su prinuđeni da se snalaze i piju bunarsku vodu koja je izuzetno kontaminirana.
Od vodovodne mreže udaljeni su samo 300 metara, a bunari u dvorištima, hidrofori, creva koje idu od bunara, kroz kuću, do kupatila su njihova realnost.
Mnogi od njih nemaju dovoljno novca da kupuju vodu, pa su prinuđeni da piju bunarsku, koja je bakteriološki neispravna.
– U neposrednoj okolini ima tridesetak domaćinstava. Međutim, i jedan deo kuća u glavnoj ulici u naselju, Bulevaru revolucije, nemaju vodovod i kanalizaciju. Oko šestina stanovnika Grocke nema pijaću vodu. Uzimali smo vodu sa obližnje česme, međutim, nadležni su, pre izvesnog vremena, rekli da nije za upotrebu. Imam dva bunara, ali moramo da čekamo da se nakupi dovoljno vode. Moramo i da pravimo raspored ko će kada da se tušira – priča Rade Radosavljević koji se u Ulicu Mali prokop, gde živi sa sinom, suprugom Suadom i bebom, doselio pre sedam godina.
Ovaj problem je aktuelan skoro dvadesetak godina. Ipak, ranije je, kažu, bilo više vode u bunarima. Obraćali su se Javnom preduzeću “Vodovod i kanalizacija” u Grockoj, s molbom da im uvedu vodu. Dobili su odgovor da prvo moraju da se ispune određeni uslovi.
– Jedan od njih je bila i povećanje kapaciteta vode na izvorištu. Kada je taj uslov ostvaren, 0ni su višak vode sproveli u mesnu zajednicu Zaklopača, koja je čitava tri kilometara udaljena od nas. Ako su imali para da kopaju cevovod do Zaklopače u dužini od 3 kilometra, imaju valjda novac i da iskopaju cevovod do nas. Potrebna je i projektna dokumentacija i hidrostanica, ali valjda ne očekuju da mi to radimo. Mi kopamo nove bunare, ali vode nema. Svaki put dam po hiljadu evra za novi bunar, a dobijem samo novu rupu u dvorištu – dodaje Radosavljević.
Meštani ovog dela Grocke čuli su i priče da se pojavio investitor, koji je planirao da donira novac za razvijanje vodovodne mreže u ovoj opštini, ali da njegov predlog nije naišao na veliko interesovanje.
– Nosila sam vodu iz svog bunara na analizu u Gradski zavod za javno zdravlje. U njoj su pronađene različite bakterije, streptokoke, kao i bakterije fekalnog porekla. Na Ešerihiju koli smo “navikli”. Ima je u vodi kojom peremo zube i umivamo se. Ipak, tu vodu koristim i kao tehničku, ali na svoj rizik. Još gore nam je kada nestane struja, jer onda prestanu da rade hidrofori i pumpe za grejanje. Ako već državi plaćamo poreze i sve dažbine, valjda i ta država mora nama nešto da pruži – kaže Nataša Stanković.
U Zavodu su im objasnili i da nema potrebe da vodu često donose na analizu, jer su svesni da se oko njih nalaze septičke jame i vinogradi čiji se rod prska, a da se čestice svega toga nalaze u njoj. Mnogi, ipak, piju bunarsku vodu jer nemaju novca da stalno kupuju flaširanu, iako su svesni da time rizikuju svoje zdravlje.
Prema procenama meštana, mesečno im je potrebno najmanje 40 balona vode samo za piće, dok domaćinstva sa više članova potroše i do 7.500 litara vode. Jedan od stanovnika ove ulice, potpuno sam je iskopao bunar dubok 30 metara. Ni u njemu, trećem bunaru po redu koji je iskopao, nije bilo vode.
Meštani dodaju i da su im neki opštinski funkcioneri obećali da će asfaltirati njihovu ulicu, na kojoj je i dalje kaldrma. Asfaltirane su sve ulice u okolini osim njihove.
– Imam povređenu ruku, ali svaki put kad mi je potrebna voda uzmem dva-tri balona pa nosim polako. Vraćam se po nekoliko puta. Nekad mi komšije pomognu, ali desi se da nema nikoga, a meni voda treba. Za kuvanje koristim bunarsku, iako znam da je neispravna. Kad se nakupi veš za pranje, spakujem sve u torbu, pa idem autobusom kod ćerke u Beograd da ga operem. U ovom veku, na 20 kilometara od Beograda. Ovo je strašno – priča Zora Dikman.
Meštani na kraju, još jednom ističu da oni ne traže nikakav luksuz, već samo ono što spada u elementarne uslove za život – pijaću vodu.
Izvor: Telegraf
