DNEVNO.RS Krv, rascepana koža i smrt: Borbe pasa stvarnost i u Srbiji!

Iako ilegalne, borbe pasa su zastupljene u Srbiji već dugi niz godina. Organizator ovih surovih susreta, otkriva za Dnevno.rs tajne ovakvih događaja.

Iako smo dosta slušali o nehumanim borbama pasa, koje su česta pojava u inostranstvu, malo je poznato da se one organizuju i u našoj zemlji.

– Prvi put u Srbiji  borbe pasa se pojavljuju devedesetih godina kao posledica loše ekonomske situacije i procvata kriminalnih radnji, pošto je to bio jedan od načina na koji se mogla brzo zaraditi veća suma novca. Da se ne lažemo, to je vrlo privlačan način zarade – uvodi nas u priču Petar, bivši uzgajivač borbenih pasa.

Ove borbe, zapravo zamišljene kao vrsta kockanja, kako kaže naš sagovornik, privlačile su mnoge strastvene kladioničare.

– Vlasnici pasa, učesnika u meču, su dužni da založe istu svotu novca u meč koja može da varira od nekoliko stotina evra do nekoliko desetina hiljada evra. U slobodnim opkladama posetioca ovih mečeva sume založene na jednog od pasa su razvorsne – objašnjava naš sagovornik.

Na koji način se dogovaraju ovakvi susreti, i gde se održavaju, dobijamo objašnjenje:

– Samim tim što ove borbe nisu legalne, mečevi se najčešce odžavaju u prigradskim naseljima. Mesta na kojima se obično postavlja improvizovani ring unutar kog se psi bore su uglavnom privatni posedi odnosno dvorišta ograđena visokim zidovima, daleko od očiju posmatrača, ili untuar većih zatvorenih prostorija. Ugovaranje mečeva se vrši tri meseca pre samog događaja, između vlasnika pasa suprostavljenih u ringu –  iznosi detalje ovaj čovek.

Postoje načini kojima se sprečava ‘curenje’ ovakvih informacija i sistem o informisanju  o informisanju publike.

– Posmatrači jednog ovakvog okršaja za  meč saznaju dan ranije. Neretko se dešava da se zainteresovani sastanu na određenom mestu, a po njih dođe osoba koja zna lokaciju gde će se meč održati i koja ih zatim do iste odvodi. Ove informacije prenose se „od uha do uha“ u vrlo zatvorenim krugovima. Moramo biti pažljivi, da ne bi došlo do problema sa policijom. To su mere predostrožnosti – poverava nam bivši vinovnik ovih događaja.

Da bi neki od pasa stekao pravo na profesionalni meč, mora proći takozvane „role“.

 – „Role“ podrazumevaju više test borbi gde početnika nekoliko puta za redom puštaju na mnogo iskusnijeg psa radi provere njegove spremnosti  na borbu do smrti poznatiju kao „death game“. Naime ovom metodom se ustanovljava da li pas početnik ima dobre borbene predispozicije, odnosno da li poseduje tu crtu upornosti koja ga navodi da napada svog protivnika bez obzira na to što je ovaj fizički spremniji i iskusniji u borbama.  Minimum „rola“, koje jedan pas mora proći pre nego što stekne pravo na učešće u borbi, jeste deset do petnaest „rola“. Ukoliko je pas bio uspešan u „rolama“, ima  pravo na učešće u profesionalnim borbama – navodi Petar.

Tada počinju ozbiljne pripreme za meč i one traju tri meseca.

– Ove pripreme se sastoje od ozbiljnih treniga kao što su trčanje na traci za pse, griženje gume ili savijene kože. Zatim, šetnje po dvadeset kilometara dnevno, poseban režim ishrane i suplementi. Ovakave pripreme koštaju i do 300 evra na mesečnom nivou. To su zaista, ozbiljne pripreme –  ubedljiv je on.

Psi se bore u istim kategorijama i na licu mesta se vrši i provera pasa.

– Borbe se vrše u istim težinskim kategorijama, odnosno dozvoljena razlika je samo nekoliko desetina grama između protivnika. Kako su bili zabeleženi slučajevi u kojima su se vlasnici koristili raznim nefer metodama, kao što je doping pasa ili nanošenje omaljujućih sredstava na dlaku svog psa, kako bi u direktnom kontaktu njegov protivnik bio omamljen i izgubio meč.Sve češće se vlasnici uzajamno dogovaraju da se psima testira uzorak krvi, kao i da se psi obavezno okupaju na licu mesta neposredno pred početak meča – upućuje nas Petar.

Na pitanje da li se borbe nužno završavaju tragično po jednog od pasa naš sagovornik kaže:

– Ne često, poenta je sačuvati psa, posebno ukoliko je ranije već donosio pobede svom vlasniku. To bi bilo kao da namerno svoju ‘investiciju’ prepustite riziku. Mada je bilo slučajeva u kojima se borba završavala fatalno usled vlasnikovog precenjivanja svog psa –

objašnjava pobornik ovog, ne baš običnog „sporta”.

Oporavak pasa, nakon meča može potrajati i nekoliko meseci, sve zavisi od vrste povreda. Zato oni i nemaju puno borbi u svom životu.

– Sami psi često nemaju dug borbeni vek, jer njihov oporavak može trajati i do šest meseci nakon jednog meča. Ipak, bude tu teških povreda. Prelomi, rascepana koža i tome slično – hladnokrvno izjavljuje bivši uzgajivač.

Psi koji se pripremaju za borbe, van ringa nisu ni malo agresivni.

– Ono što je veoma interesantno, je to da psi koji su spremani za borbe, van ringa u prirodnom okruženju nisu agresivni, naprotiv istrenirani su tako da im agresivnost dođe intuitivno onog trenutka kada ih puste u ring- nešto poput vizuelnog refleksa – siguran je Petar.

Bilo je rasturanja ovakvih skupova, ali ne toliko često. Uostalom, u ovim krugovima prema rečima našeg sagovornika, ima i bivših pripadnika policije.

– Iako je bilo hapšenja učesnika i rasturanja ovakih događaja, ilegalne borbe pasa uspevaju da opstanu, a neretko su i članovi  organa vlasti među učesnicima ovih događaja – otkriva nam u poverenju.

Dešava se da na ovim skupovima, sem pasa i ljudi „podivljaju“.

– Ma, bilo je svega na ovakvim okupljanjima, bilo je fizičkog obračunavanja, potezalo se i hladno i vatreno oružje među posetiocima. Ponesu strasti, a i većina tih ljudi je specifičnog profila ličnosti, između ostalog, veći deo njih se čitav život bavi nekim ilegalnim poslovima – predočava specifičan čovek.

Vlasnici pasa za borbe, vole svoje ljubimce, ali novac je prioritet.

– Ma, volimo mi svoje ljubimce i vezani smo za njih, ali to je posao. To je posebna ljubav – iskren je Petar.

Iako je ovo surovo i kosi se sa poimanjem prave ljubavi i privrženosti prema životinjama  i većini neshvatljivo, Petar ima svoje viđenje u iskazivanju ljubavi prema istima.

–  Obožavam sve životinje i smatram sebe iskrenim ljubiteljem. Ali, morate shvatiti da svaki pas koji treba da se bori i koji želi da se bori – treba ga pustiti. Svaka rasa je za nešto predodređena. Mi im omogućavamo ono što oni žele – zaključuje priču Petar.

Komentari

komentari