– Izašla sam po hranu, a kad sam se vratila, moje životinje su ležale mrtve po dvorištu. Kreozan je bio na sve strane – priča Šemsa Sulejmanagić, koja brine o preko 70 životinja.
Šemsa je pre dva dana počela, zbog nesuglasica s komšijama u Zaklopači, iz svog malog azila da premešta životinje. I kratak odlazak od kuće, bio je dovoljan da neko otruje četiri psa i tri mačeta.
– Ovo je užas! Pojeli su iznutrice sa kreozanom. Jedva sam jednu kucu spasla, brzo sam joj sipala u usta hidrogen i mleko i preživela je, ostali nisu… Sada makar imamo dokaz. Devojka je videla komšiju koji je ovo uradio i nadam se da će sada konačno biti pravde – dodaje Šemsa.
Policija je izvršila uviđaj.
To nije prvi put da joj truju ljubimce. Na vrhu Zaklopače Šemsa živi sama, a životinjama daje sve šta ima. Oko nje su šume i neprijateljski nastrojene komšije, koje, kako kaže, samo prave probleme.
– Kome smetaju psi i mačke, ako ih ne vole, ne moraju da ih ubijaju. Juče sam pronašla jednu dogu na putu, mrtvu. I ona je verovatno stradala od otrova, jer ko zna koliko je bačeno naokolo – priča Šemsa dok nas vodi kroz prihvatilište za životinje koje niko nije želeo.
Mačke poređane ispred kuće kao po komandi su krenule ka gazdarici. Ubrzo je bojažljivo dotrčao i mršavi crni mešanac. Iza kuće, u pomoćnoj zgradici, u boksovima, smešteni su psi.
– Odem da čistim po kućama, da zaradim za hranu, a kad se vratim u dvorištu me sačeka kutija puna mačića, ili skotna keruša… Ne mogu da ih bacim – kaže Šemsa dok grli mezimce kojima je ona jedino utočište.
Nema stalni dom, jer je iz svakog kraja teraju. Zašto, ni sama ne zna.
– Lako bih da sam sama, ali ne mogu bez njih. A nas niko neće – tiho zaključuje ova humana žena.
Jedan od retkih dobrotvora koji joj pomažu je Petar Branković, koji je svog psa Žuću proletos bezuspešno tražio i preko bilborda.
– Šemsa ima srca za petoro ljudi – rekao nam je Branković, koji je juče Šemsinom malom azilu odneo nekoliko džakova hrane i lekova za životinje.
| Zakon se ne sprovodi Krivični Zakon za ubijanje i mučenje životinja predviđa kaznu do jedne godine zatvora, za izazivanje opšte opasnosti do pet godina. Za korišćenje otrova kazna je od šest meseci do pet godina zatvora, a za trovanje hrane ili vode do tri godine zatvora. Problem je u tome što za ta dela gotovo niko nikada ne bude optužen ili osuđen. |
Izvor:blic.rs Foto: D.Goll
