У скупштинској сали градске општине Гроцка у оквиру „Дана европске баштине“ одржано је занимљиво предавање о неолитској Винчи и животу пре седам миленијума, под тематским и симболичким називом „Повратак у будућност“, o чему је надахнуто говорио археолог Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда, у организацији општине Гроцка и Центра за културу.
Догађај посвећен драгоценој култури у окружењу, уз речи добродошлице, отворила је Живадинка Аврамовић, заменица председника општине Гроцка. Предању су уз заинтересоване суграђане такође присуствовали и чланови већа општине Гроцка Живадин Митрић, Милица Николић, Петар Теофиловић, и директорка Центра за културу Гроцка Зорица Атић.
Кустос Драган Јанковић, који већ деценијама дочекује посетиоце на археолошком налазишту „Бело брдо“ у Винчи, присутне је упознао са слојевима налаза у Винчи, које је први ископавао и истраживао чувени археолог Милоје Васић, и потом одговарао на бројна питања.
Уз слајдове и сликовите примере који се односе на свакодневни живот и навике древних Винчанаца, истакао је да је реч не само о развијеној култури, већ заправо, првој европској цивилизацији, чије је седиште било у данашњој Винчи, а која је тада по свим критеријумима била – град. Фасцинантно, и потврђено бројним налазима са ширег подручја које је винчанска култура обухватала.
На основу бројних налаза, као што су куће са више просторија, фине тканине и разноврсни а дизајнирани предмети свакодневне намене итд., људи из доба неолита по квалитету живљења нису заостајали за нама, али су зато освојили друштвене вредности којима данашња цивилизација још увек тежи. Према речима римског песника Овидија, било је то „златно доба човечанства“.
Услов за овакав развој је мирнодопска култура која није познавала рат и разарања, већ је две хиљаде година била упућена просперитету. Отуд и високи цивилизацијски домети, удобност становања, развој трговине и заната, пољопривредних и прерађивачких грана какве и данас познајемо. Даља истраживања су показала да је Винча насељавана у континуитету од неолита и бронзаног доба па све до данас, што је јединствен случај на тлу Европе.
Као таква, Винча је миленијумима имала централно место на ширем подручју, а захваљујући налазима из неолитског периода, пре свега антропоморфним женским фигуринама које славе живот и симболишу будност и добродошлицу – ово насеље општине Гроцка заувек је уцртано на мапу светске културне баштине.
Дневни лист ПОЛИТИКА у петак, 7. октобра доноси вест о предавању „Повратак у будућност“ које је у скупштинској сали ГО Гроцка уприличено у оквиру Дана европске баштине, са темом неолитске Винче и уједно прве европске цивилизације, која је као таква уписана у светску културну баштину.
О древној култури која се распростирала на ширем подручју а чије је седиште било у Винчи, надахнуто је говорио археолог Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда, у организацији општине Гроцка и Центра за културу.
Хвала колегама из Политике на пажњи коју посвећују културним догађајима у старој вароши на Дунаву.
Текст: З. Атић
Фото: С. Ђорђевић, Д. Трајковић
