Da li je moguće samo prijateljstvo između muškarca i žene?

0
537

Muško-žensko prijateljstvo, e tu se stvarno lome koplja. Za mnoge, čak i u 21. veku, tako nešto jednostavno ne postoji. Ako se nekom obraćate, to znači isključivo i samo jedno: da vam se sviđa. Jer ako vam se ne sviđa, zašto biste se uopšte sa njim ili njom petljali?

Muž vam nije psiholog, nije sve  tako crno, prijatelji ne moraju da  znaju svaki njegov pogrešan potez...

Kako to misliš možemo da budemo prijatelji? | Foto: Shutterstock

Da li, uostalom, ima sve više onih koji se sa veze prebacuju na prijateljstvo sa povlasticama? Tako da se prijateljstvo nadograđuje seksom, ali da se ne „upropašćava“ vezom?
Ipak, i najveći cinici bi rekli: da, prijateljstvo žena i muškaraca je moguće – samo što prijatelj obično niste vi, nego onaj drugi. Onaj koji će vam na kraju reći: „Ali ja te doživljavam kao prijatelja“, što je eufemizam koji ima zadatak da ublaži nikad ugodno otkantavanje polnog aspekta vašeg bića, a često i vas samih.

Parovima u Srbiji treba mnogo vremena da shvate da imaju problem sa sterilitetom

Ali, kad pričamo o prijateljstvu žena i muškaraca, ne mislimo generalno na takve situacije, na prijateljstva gde jedno od njih zaista ulazi kao prijatelj, a drugom je prijateljstvo alat, lovačka mimikrija, cover pod kojim gradi kakav-takav odnos, s prekrštenim prstima u džepu, dok kao spavač samo čeka pravi trenutak da se ubaci u vaš krevet.

Očekujemo neočekivano

Kao i bilo koja ljubavna strategija, i ova može da se isplati, posebno ako se spavač razotkrije uz neku tešku izjavu poput „Volim te otkako sam te prvi put video“ ili ako ovaj drugi i nije u najiskrenijem dodiru sa svojim emocijama pa zapravo kao da „očekuje“ nekog ko će ga zavesti (i tako obavi i svoj i njegov deo posla). Neke stvari se ne skrivaju namerno, jednostavno ih nismo svesni pa je na pitanje o mogućnosti prijateljstva između žena i muškaraca nemoguće dati konačan odgovor.

Štaviše, bolje nam je da se pripremimo na to da će za svakog od nas kao prijatelja važiti upravo Marfijev zakon: neko koga smatramo prijateljem počeće da nam se udvara, neko pred kim glumimo prijateljstvo čekajući pravi trenutak, iskuliraće nas. I sa jednim i sa drugim dotadašnji odnos će biti upropašćen i zbog toga će nam posle biti žao.

Kome je tu gore? Onome ko je bio prijatelj ili onome ko se folirao? Na prvu, onom koji se folirao jer onoga časa kad je sve priznao ostao je bez svega, kockao se i izgubio. Ali kad podvučete crtu, onaj koji je glumio, za čisti odnos prijateljstva u suštini i nije bio životno zainteresovan pa mu je onda možda lakše ako bez njega ostane. Kad se pokaže da tu nema prostora za vezu, kraj (obaveze) prijateljstva može da bude i olakšanje.

Onaj drugi, koji je bio prijatelj, suočio se sa druge strane s neiskrenošću nekoga kome je verovao i iako je bio iskren u stvari je izgubio druga. Prvi nije ostvario cilj koji je sebi zadao pa može da oseti razočaranje konkretnim ishodom. Drugi se suočio s tuđom neiskrenošću i može da oseti razočaranje u ljude, u širem smislu.
Gde je „upaljač“?

Mnoge ljubomorne osobe, kada je reč o mogućnosti da njihov partner bude prijatelj sa osobom suprotnog pola, zastupaju „preventivan“ stav. Smatraju da je bolje sprečiti nego lečiti. Po njima, lakše je da spreče nego da se večno testiraju u situacijama kada baš nikako ne mogu da sve drže pod kontrolom.

Da li je to OK? Ne, nikako. Ima za to minimum dva razloga. Prvi, ako je prijateljstvo aseksualno, upravo je ljubomorni partner taj koji u njega stavlja akcenat seksualnosti koji inače ne postoji, a sumnja koju unosi ponižava.

Drugi, ako neko ovde stvarno ima skrivene planove, neće se njih odreći zato što ste mu sa vidika sklonili osobu prema kojoj ih je usmerio. „Upaljač“ koji ga pali nalazi se u njemu samom, ne u svim ostalima oko njega.

Crvena zona

Za neke od nas prijateljstvo našeg partnera sa suprotnim polom uvek će biti crvena zona, nešto što je jednostavno previše. Ali doživljavati partnerovo prijateljstvo sa osobom suprotnog pola kao izdaju, iako za to nemamo nikakav konkretan razlog, izazov je koji bi trebalo da rešimo sa sobom.

Strovaliti ga uz gomilu besa na partnerova leđa (pozivajući se pri tom na „opšte“ vrednosti poput ljubavi i vernosti) znak je posesivnosti, ljubomore i neprimjenjiv je na konkretnu situaciju.
Gde je uzrok krize?

Uzrok krize veze, ako ona postoji, verovatno je ipak zbog same veze, a ne zbog partnerovog prijateljstva sa nekim. Na kraju krajeva, da li je određena seksualnost u prijateljstvu stvarno tako loša? Ako nam je neki prijatelj ili kolega fizički privlačan, taj deo možemo da okrenemo i na sasvim drugu stranu: da se više potrudimo i oko njega i oko onog što sa njim radimo.

Baš kao što privlačnost može da stvori blokadu zbog koje zajedno više ne možemo da radimo, seksualna energija isto tako može da se kanališe u neki zajednički cilj. To je stalno plesanje po ivici, sa koje se lako sklizne. Taj pad, doduše, nije opasan za život jer dole je obično mekan krevet, ali pred prijateljstvo kakvo je bilo svakako stavlja neke nove izazove.

Ipak, što duže o ovome pišemo, jedna stvar sve više smeta – kad ovako govorimo o muškarcima, ženama, prijateljstvu i vezama, sve te stvari izgledaju mehaničke i odvojene – kao, da li je moguće ostati prijatelj ili se mora skliznuti u vezu? Kao da su to odvojene kategorije! Kad na televiziji gledamo bračne parove koji su stigli do srebrne ili zlatne godišnjice, neki od njih kao da su otkrili Ameriku pa kažu: „Mi smo ostali tako dugo srećni i zajedno zato što nismo samo partneri nego i prijatelji.“

Ako je to negde moguće, žene i muškarci upravo u vezi imaju priliku da postanu prijatelji.

IZVOR:Autor: Cosmopolitan | 29.04.2014 Alo

Komentari

komentari

POSTAVI ODGOVOR