Da li se u Srbiji zna za reč prevencija i šta ta reč označava?
Nakon velikog broja incidenata u kojima se uništava životna sredina, a posebno vode u Srbiji, ponovo se pokazuje nebezbednost i nemar prema životnoj sredini. Izlivanjem mazuta je ugrožen ceo ekosistem reke Gročica a tek nam ostaje da vidimo da li su se štetne materije prelile u Dunav. Zašto opasne i zapaljive materije stoje nezaštićene u napuštenom objektu i kako se dozvoljava da se ukrade poklopac sa rezervoara? Pitamo se šta bi se desilo da se taj mazut zapalio?
Nedopustivo je da se ovakvi incidenti dešavaju iznova a da niko ništa ne preduzima. Stranka Zeleni Srbije je nekoliko puta upozoravala na nebezbednost a podsećamo vas da ovo nije prvi put da se ovakve krađe dešavaju. U oktobru prošle godine ukradene su police iz Nuklearnog instituta Vinča a policajci koji su pokušali da spreče krađu bili su u opasnosti da se ozrače. Lopove je samo puka slučajnost sprečila da odnesu opasan otpad.
Opština Grocka je ekološka crna rupa Beograda. Ovo je većinski poljoprivredni kraj, poznat po proizvodnji voćarskih i drugih poljoprivrednih kultura, sa velikim ali neiskorišćenim potencijalom za turizam jer ima prelepu obalu Dunava i najstarije arheološko nalazište u Evropi. Iz tih razloga nam nije jasna nezainteresovanost lokalnih ali i republičkih vlasti za životnu sredinu Grocke. Na 15 hektara arheološkog nalazišta ima 17 septičkih jama. Ovde se nalazi veliki broj manjih reka i potoka koje svakodnevno uništavaju okolni mali i veliki zagađivači. U XXI veku veliki deo ove beogradske opštine još uvek nema kanalizaciju, vodu i kontejnere za smeće, pa je kraj poznat i po rekordnom broju divljih deponija pored one gradske.
Zašto se u našoj državi uvek samo saniraju posledice a ne misli se o prevenciji? Ne možemo a da se ponovo ne zapitamo da li su svi ovi problemi posledica gašenja Fonda za zaštitu životne sredine. Ako nema novca za osnovnu zaštitu, praćenje stanja životne sredine na šta se troši novac od takse koju zagađivači uplaćuju u budžet Republike Srbije?
