Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić obišli su danas pogon Gradskog saobraćajnog preduzeća na Karaburmi, gde je ovom prilikom predstavljeno deset novih autobusa na gas koji već saobraćaju Beogradom. Obilasku su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Živorad Anđelković, generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ Mileta Radojević i predsednik Upravnog odbora GSP „Beograd“ Bojan Bovan.
– Gradski prevoz je u poslednjih godinu dana obnovljen kupovinom novih trolejbusa i tramvaja, a sada krećemo i u ozbiljnije obnavljanje autobuskog voznog parka. Privatni prevoznici su to takođe uradili prošle godine. Želimo da na vrlo jasan način pokažemo da nam je cilj da razvijamo Gradsko saobraćajno preduzeće, ali isto tako i da u Beogradu neće biti privatizacije komunalnih preduzeća – ni gradskog saobraćajnog, ni elektrana, toplana, niti vodovoda, gradske čistoće. Politika ove gradske vlasti je da sva ta preduzeća ostanu gradska i da njima upravljamo na način koji je najbolji i za Beograđane i za zaposlene u njima – rekao je Đilas.
On je podsetio da je ove godine ukinuta druga zona, da su smanjene cene prevoza za pojedine kategorije i da, prema procenama, to znači više od 30 miliona dinara uštede građanima. Očekujue se da novi sistem naplate karata donese veći prihod, a ukoliko se bude nastavilo sa tim projekcijama, grad će biti u stanju da smanjuje cene karata.
– Započeli smo razgovore sa EBRD-om u vezi sa kreditom koji će dobiti GSP, uz garancije da subvencije ovom preduzeću neće biti smanjene i da će novi sistem prodaje karata profunkcionisati na način na koji funkcioniše u velikom broju gradova u svetu. Naš plan je da u narednih godinu do dve dana prema potrebama GSP-a kupimo 280 zglobnih i 120 solo autobusa, koji će sigurno biti na gas. U isto vreme nastavićemo da kupujemo autobuse od „Ikarbusa“, a očekujem da od aprila počne da stiže prvi od 25 zglobnih autobusa koje smo kupili. Želimo da od ovog preduezća kupimo još 35 autobusa ove godine, da nastavimo kupovinu i sledeće godine, da bismo sačuvali GSP za neka bolja vremena. Treba nam podrška i radnika GSP-a, zato i razgovaramo sa sindikatima o tome. Idemo korak po korak, da za godinu i po do dve imamo potpuno sređen vozni park i počnemo da gradimo metro sistem – rekao je Đilas.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić je istakao da je politika grada u oblasti javnog prevoza takva da se za građane obezbedi kvalitetnija i bolja usluga.
– Svedoci smo toga da je grad Beograd zajedno sa GSP-om u protekle tri godine značajno obnovio vozni park, a sada smo ušli u fazu nabavke novih autobusa. Osim što hoćemo da razvijamo grad, naša politika je održivi razvoj grada i upravo ta ekološka komponenta će biti dominantna u svim našim budućim projektima. Činjenica da će ovi autobusi znatno smanjiti zagađenje vazduha i da planiramo nabavku novih autobusa na gas govori o tome da nam je ekološka dimenzija razvoja Beograda značajna i presudna. Želimo da generacijama koje dolaze ostavimo čistiji Beograd – precizirao je Antić.
Generalni direktor Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ Mileta Radojević naglasio je da su autobusi na gas manji potrošači, te da bi sadašnja potrošnja goriva, koja na nivou GSP-a iznosi između 3,5 do 3,7 miliona evra mesečno, mogla biti prepolovljena ukoliko bi bili uvedeni kompletni gasni kapaciteti.
– Ovi autobusi su gotovo bešumni u odnosu na klasične autobuse i, što je najvažnije, mnogo je manja emisija štetnih izduvnih gasova, čime bi bilo smanjeno zagađenje vazduha u Beogradu. Planirali smo da pogon „Karaburma“, koji ima više od 200 vozila, potpuno prebacimo na gasne kapacitete. Ovde će biti postavljena i gasna stanica, na kojoj će moći da se snabdevaju vozila „Laste“ i privatnih prevoznika,a biće izgrađena i gasna stanica za potrebe građana – precizirao je Radojević.
Sledeći pozitivnu praksu i iskustva kompanija za javni gradski prevoz iz EU, kao i kompanija iz okruženja, GSP „Beograd“ je krajem 2011. godine nabavio deset autobusa sa pogonom na komprimovani prirodni gas i otpočeo eksploataciju u saobraćaju. Četiri autobusa saobraćaju na liniji 26, dva na liniji 104, jedan na liniji 35 L, kao i tri autobusa na ugovorenom prevozu.
Autobusi za gradski prevoz sa pogonom na komprimovani prirodni gas koriste se u mnogim državama sveta duži niz godina. Njihovo masovnije korišćenje pre svega u zemljama EU beležimo tek sredinom devedesetih godina prošlog veka, kao jedno od efikasnih rešenja za smanjenje zagađenja od emisije izduvnih gasova automobila, posebno u velikim gradovima.
Autobuse sa pogonom na komprimovani prirodni gas karakteriše znatno niži nivo emisije izduvnih gasova u poređenju sa autobusima na dizel pogon. Ovo je veoma važno istaći sa aspekta smanjenja rizika nastanka oboljenja disajnih organa, pošto su čestice u vazduhu veoma opasni izazivači i uzročnici ovih oboljenja, a imaju i kancerogena svojstva. Emisija buke i vibracija autobusa na komprimovani prirodni gas uvek je niža u odnosu na konvencionalni autobus sa dizel motorom. Autobusi sa pogonom na komprimovani prirodni gas emituju niži nivo buke u proseku od pet do 10 decibela. Korišćenje prirodnog gasa kao pogonskog goriva za autobuse u javnom gradskom prevozu doprinosi smanjenju troškova eksploatacije, budući da je cena prirodnog gasa u odnosu na evrodizel znatno niža.
Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ u svom voznom parku broji 1.153 vozila, od čega je 212 tramvaja, 131 trolejbusa i 810 autobusa.
U Saobraćajnom pogonu „Centrala“ nabavljeno je 30 novih tramvaja, isporuka je počela u maju 2011. i do sada je isporučeno 13 tramvaja, a ostalih 17 treba da se isporuči do kraja 2012. godine. Saobraćajni pogon „Dorćol“ podmladio je svoj vozni park sa 83 nova trolejbusa.
Čelni ljudi grada danas su održali sastanak i sa predstavnicima reprezentativnih sindikata GSP „Beograd“.
Trender za izgradnju metroa u prvoj polovini sledeće godine
Gradonačelnik Đilas je ovom prilikom rekao da se i osnovna studija Beogradskog metroa sada finalizuje i privodi kraju.
– Studiju treba da usvoje Francuska i naša strana, u Skupštini grada. Studija ima neke izmene u odnosu na prvobitne, tako je recimo Trg Republike mesto gde će se ukrštati dve linije, kao i da druga linija ide od Petlovog brda do Mirijeva i da će imati 24 kilometra. Predviđeno je da prva linija ide od Novog Beograda do kraja Bulevara. Na osnovu te studije radi se idejni projekat za koji će trebati četiri do pet meseci, a koji će biti priprema za tender. Posle toga ako obezbedimo sredstva možemo da raspišemo tender za izvođača radova već u prvoj polovini sledeće godine – precizirao je Đilas.
Kako je rekao, Francuska strana je dala donaciju od 3,7 miliona evra što će uskoro biti zvanično potpisano. Naša obaveza prema njima je, dodao je Đilas, da dve godine pregovaramo o kupovini elektroopreme i vozova. Ukoliko njihova cena bude u skladu sa cenama koje u svetu, odnosno najniže za Beograd, „mi ćemo ih kupiti u skladu sa zakonom, ako ne onda ćemo ići na tendersku proceduru“.
