Naša čitateljka iz naselja Kasapovac, dela Vrčina poslala nam je pismo koje je uputila nadležnim organima povodom problema vodosnabdevanja koje ona i njene komšije imaju već duži vremenski period.
Poštovani ,
Pre svega, moram da priznam da sam do sada, sa blagim prezirom gledala na sve one koji su urgencijom „na visokom mestu“ pokušavali da reše svoj problem. Međutim, to je bilo sve dok splet okolnosti nije postao prilično sličan onom o kome sam kao dete čitala u Zabavniku, u rubrici „Ripley“,“ Verovali ili ne“ . Molim Vas da sačuvate malo pažnje, a ja ću se truditi da Vam ukratko ispričam nevolje moje porodice…
Suprug i ja imamo četvoro dece i zato smo, pre dve godine, odlučili i kupili kuću u Vrčinu, a ono na šta smo posebno obraćali pažnju, bila je snabdevenost domaćinstva vodom. Ova kuća je zadovoljila naš kriterijum zbog mogućnosti dvostrukog napajanja: iz gradskog vodovoda i vodom iz sopstvenog izvora. Naš bunar nalazi se na oko dva kilometra daleko, na većoj visini u odnosu na kuću i voda nam odatle stiže cevima po principu slobodnog pada. Bunar je tu iskopan pre 30 godina i tada se pet domaćinstava snabdevalo vodom iz tog bunara. U međuvremenu, drugi su pronašli sopstvene alternative, ali smo mi i komšija iz iste ulice, nastavili da kao glavni izvor snabdevanja koristimo bunarsku vodu.
Međutim, u maju mesecu ostali smo bez vode. Saznali smo da su u reonu, kuda prolazi naša vodovodna instalacija, postavljane bandere Telekoma, pa smo pretpostavili da je kopanjem , zbog postavljanja stubova, izvršeno oštećenje cevi. Poslali smo pritužbu Telekomu i posle desetak dana došli su iz Energomontaže, koji su kao kao podizvođači Telekoma i vršili postavljanje bandera, da saniraju štetu. Odmah, prilikom otkrivanja prve sumnjive tačke, pronađena je presečena naša cev. Međutim sanacijom ovog oštećenja, mi ipak nismo dobili vodu. Nastavljanjem otkopavanja, na mestima gde su bandere postavljane, ispostavilo se da prekida i oštećenja na našoj cevi ima na više mesta. Predložili smo da, zbog velikog broja oštećenja, izvrše kompletnu zamenu cevi u celoj dužini, ali oni naš predlog nisu uvažili. Sam proces dogovaranja, kopanja, konstatovanja štete, pumpanja, nastavljao se danima na temperaturi koja nas letos nije nimalo štedela. Za svo to vreme ni gradske vode nije bilo ni kapi. Ali, ako bi se to moglo nazvati srećom, mi smo je imali, zato što je bar kod komšije, koji koristi isti bunar kao i mi, bilo vode! Obišla nas je i neka delegacija sastavljena od nadležnih iz Telekoma i Energomontaže sa čvrstim obećanjem da će činiti sve, dok god do nas ponovo ne stigne voda… To je bilo u avgustu kada su poslednji put nešto pokušavali, i tom prilikom isekli su i cev našeg komšije, pa od tada ni on više nema bunarske vode, a samim tim ni mi… Na mestima gde su radili, pre više od mesec dana, ostale su nezatrpane rupe , razbijen beton i razvaline. Ozlojeđeni, pisali smo gospodinu Radujku, ali na naše pismo nismo dobili odgovor, a zatim smo saznali i da je dao ostavku.
U međuvremenu, sva domaćinstva našeg naselja , uputila su peticiju opštini Grocka da se reguliše snabdevanje gradskom vodom koje nema od maja meseca. Ubrzo, po dostavljanju peticije, došao je inkasant i očitao na vodomeru da smo potrošili 325 kubika gradske vode u periodu od jula do avgusta kada ni kapi vode nije bilo!!! Svi naši računi, zasnovani na redovnom očitavanju vodomera, do sada su bili po 50 rsd, zato što smo orjentisani na vodu iz sopstvenog bunara, a onda u vreme kada nam gradska voda najviše treba i nje nema, neko nam se podsmeva i dostavlja račun od 16,700 za rsd za mesečnu potrošnju! Mislili smo da je greška očigledna i da će, što je logično, naša reklamacija komunalnom preduzeću iz Grocke biti uvažena, ali stigao nam je odgovor da je za JKP jedino merodavno stanje vodomera!
Pokušala sam samo čijenicama da Vam opišem šta nas je zadesilo, bez penjanja na Golgotu našeg bitisanja pod ovakvim okolnostima. (Kao da je seoski život lak i u normalnim okolnostima? )No, osim svega navedenog, moram da spomenem i to da je naša firma, koja je registrovana i radi na ovoj adresi,u maju postala dobitnik granta EBRD-a za početak proizvodnje meda i proizvoda od meda. Razumljivo, u ovakvim uslovima, sve naše nade koje smo polagali u perspektivniju budućnost radom u sopstvenoj firmi, do daljeg ostaju samo na papiru.
Na kraju, vratiću se još jednom na uvod: zaista mi izgleda neverovatno da i danas u našem društvu vlada zakon sile, kome legalne instituciju nisu dorasle, pa čak i kada je u pitanju privatna imovina. Ova konstatacija pojačava osećanje sopstvene beznadežnosti, pa ako je tome lek traženje pravde urgencijом „na visokom mestu“, onda odlučno šaljem pismo na Vašu adresu.
Ime i prezime poznati redakciji.
