Serbistan je zemlja na čekanju.U njoj žive Serbistanci, narod na čekanju. Žive i drugi narodi. I oni su na čekanju. Žive i nacionalne manjine, da ne bude zabune. Naravno, i one su na čekanju. Kako drugačije?
Serbistan čeka da dobije datum od Brisela.
Političari koji su na vlasti u Serbistanu, čekaju da posle briselskog datuma udare po opoziciji.
Političari koji su u opoziciji u Serbistanu, čekaju da briselski datum ne bude dodeljen, pa da se raspadne vladajuća koalicija. I da se naravno, ide na izbore.
Novinari čekaju da ministri dobiju otkaze. I da se razna privatizaciona suđenja završe. I da zvaničnici Srbije nastave tu borbu sa organizovanim kriminalom, pa da padne nego ozbiljno ime. I da Tole Karadžić, zajedno sa ministrima iz ove Vlade dobije „zahvalnicu“.
Čekaju svi u Serbistanu. I radnici, i seljaci. I inteligencija, naravno. I umetnici. I bolesni i zdravi.
Eto, kad smo kod umetnika, oni čekaju da ministar za kulturu Serbistanski kaže kako se ne meša u svoj posao. Hoće. Za prvi april.
Kad smo kod inteligencije, eto Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu čekaju da im Kancelarija za Kosovo i Metohiju pokrije troškove fantastično organizovane Akademije o najskupljoj srpskoj reči, kao što je zvaničnik Vulin obećao. Sad će. Za prvi april.
Penzioneri čekaju da ih neko obraduje vešću da će penzije porasti, a recimo struja ili lekovi pojeftiniti. Sad će i njih da obraduju, baš kao studente: za prvi april.
Bolesni u Serbistanu čekaju da budu važniji od Farme Velikog Brata, da njihov život bude skuplji od „opstanka“ Crvene Zvezde i Partizana.
Nezaposleni čekaju posao.
Radnici čekaju platu. Sad će. Naravno, za prvi april.
U Serbistanu se najmanje dve hiljade ljudi dnevno preznaja dok čeka na jednominutni prijem pri pokušaju da pronađe novac:
„Treba mi pet hiljada. Samo do plate. Vratiću“, muca taj nevoljnik, koji obično traži od dobrostojećeg kuma. Ili rođaka.
„Nema problema. Dođi sutra“, lakonski mu odgovara „situirani“ kum/rođak.
Naravno, sutra je kum/rođak zauzet. Onda je na poslovnom putu. Potom mora da reguliše neke iznenadne obaveze. Onda ga nema tri dana. I kada ga konačno nevoljnik uhvati, sasvim slučajno, na ulici, pre nego što ovaj situirani uđe u svoj džip, kum/rođak kaže „pa brate zašto nisi došao juče? Čekao sam te ceo dan! A evo, jutros opet plaćanja, obaveze…“
Nastavak teksta pročitaj OVDE
