Vodovodni sistem Umčari-Pudarci sagrađen je u periodu 1973-1974 god .
Izvorište se nalazi na levoj obali reke Ralje , sa četiri bunara i to : EV-1 i EV-2 iz 1973 god, nemački ratni bunar ,, Brčkavac ,, iz 1942 god i bunar Bum -1 iz 2002 god. Vodovodni sistem ima tri visinske zone , tri potisne stanice , dva rezervoara i 36 km cevovoda od cementno –azbestnih cevi .
Problem sa hemijski neispravnom vodom kulminirao je posle 5 .oktobra 2000 god. Analize vode Gradskog zavoda za javno zdravlje, pokazale su prisustvo amonijaka NH4 u vodi u koncentracijama koje su iznad dozvoljenih vrednosti propisane pravilnikom o higijenskojispravnosti vode za piće.
Pored gradskog zavoda za javno zdravlje i Republičkog sanitarnog inspektora u rešavanju nastale situacije uključio se i Institut za hidrogeologiju RGFa, istaknuti tehnolozi prof.Svetozar Đorlijevski i dr Mileta Perišić sa Geoinstituta.
Prisustvo amonijaka u vodi , odnosno nitrita NO2 i nitrata NO3 kao produkte oksidacije amonijaka u početku je vezivano za prodor organskih materija u bunare i cementno-azbestni cevovod, zbog velikog broja septičkih jama u Umčarima , tako da su prve akcije Gradskog zavoda za javno zdravlje i republičkog sanitarnog inspektora bile usmerene ka mogućim površinskim zagađivačima. Međutim stručni tim Instituta za hidrogeologiju RGFa i dr Perišić su veoma brzo dokazali i pokazali da se radi o Amonijaku neorganskog porekla , odn da se amonijak crpi iz podzemlja ( bunara). Snimci podvodnom kamerom bunarskih kolona su pokazali da nema nikakvih ,,provala ,, u bunarima i da sav štetan hemizam dolazi iz vodonosnih slojeva sa velikih dubina. Dubina tih slojeva su od 100-200 m. Brojne analize su to eksplicitno dokazale.
REPUBLIČKI SANITARNI INSPEKTOR JE SVOJIM REŠENJEM OD 15.3.2001 god zabranio da se voda iz sistema Umčari –Pudarci koristi za piće i da se pristupi izgradnji postrojenja za preradu vode.
Već tada je postalo jasno da je primarni problem prisustvo amonijaka na izvorištu i da je rešenje nađeno u izgradnji postrojenja za preradu vode , a da je sekundarni problem cementno –azbestni cevovod zbog svoje starosti ( lako pucanje zbog povećane krtosti odn zamora materijala) i prevaziđenosti kao materijala za cevovode.
Rukovodstvo opštine (2002) preko Direkcije za građevinsko zemljište opštine Grocka , kreće u realizaciju projektnog zadatka preko dva javna konkursa za izradu projektne dokumentacije, izradu pilot modela za dokazivanje tehnologije i izvođenje postrojenja za prečiščavanje vode u Umčarima . Opšti utisak je da je ceo posao odrađen veoma neprofesionalno, da je kupljena pogrešna oprema sa zastarelom i prevaziđenom tehnologijom ko zna iz kojih razloga , što za posledicu ima i dan danas prisutan amonijak u vodi.. Odbijeni su Institut Jaroslav Černi Beograd , Janko Lisjak Beograd , Vodotehnika Beograd , Min projekt Niš, Ehting Beograd , BMG Beograd. Prihvaćena je ponuda firme Lad kompani iz Beograda , bez postupka dokazivanja postupka. Proizvođač opreme je firma Kaligan Italija. Sama tehnologija uklananja amonijaka bazirana je na procesu oksidacija hlorom . Mnogo negativnih konstatacija na račun ove tehnologije izneto je u naučnim publikacijama , seminarima, savetovanjima , dijalozima stručnjaka….
Najkraće rečeno ( citat dr M. Perišića sa Geo instituta , izvor publikacija iz 2002 god ,, Tehno –ekonomski parametri prečišćavanja vode za piće , svetska iskustva i naša praksa):
Period koji će uslediti pokazaće da se radi o promašenoj investiciji ,jer tehnologija bazirana na oksidacijom hlorom u Evropi je odavno napuštena, kao neefikasna, jer vodovodi sa takvom tehnologijom usred procesa u kome se koristi velika količina hlora za oksidaciju , imaju za rezultat reakciju hlora sa rastvorenim organskim materijama sa stvaranjem po zdravlje opasnih halogenoorganskih jedinjenja. Usled zaostalog neprečišćenog amonijum jona koji reaguje sa hlorom i drugim jedinjenjima nastaju najrazličitije kancerogeno-mutageno halogenoorganske supstance.
I tačno tako. Vreme je pokazalo da nije bilo moguće za takvu tehnologiju dobiti :
1. pozitivnu reviziju tehnološkog projekta , a bez poz. revizije ni
2.vodoprivrednu saglasnost koju izdaje Ministarstvo za vodoprivredu
3. sanitarnbu saglasnost na tehnološki projekat –Ministarstvo za zdravlje, sektor inspektorata.
4.vodoprivrednu dozvolu- Ministarstvo za vodoprivredu
5. Odobrenje za izgradnju
Na tome se i sve završilo. Oprema je spakovana u magacine PKBa u u Umčarima , zaključana i ostavljena
da propada i to pre svega substrati od kojih se formiraju filtraciona polja.
Početkom 2005 god formira se nova vlast sa starim i novim kadrovima. Za direktora vodovoda postavlja se dr Milorad Rakonjac a za zamenika Slavoljub Stevanović. ( autor ovog teksta). Velikim angažovanjem ovog rukovodećeg tandema, krenulo se veoma ozbiljno u drugi krug rešavanja problema amonijaka u vodi u vodovodnom sistemu Umčari-.Pudarci..
Angažovani su dr Mileta Perišić sa Geoinstituta i firma Vodotehnika Beograd a ispred vodovoda nosilac posla je bio Slavoljub Stevanović sa zadatkom da ponude kompletno rešenje prerade vode u Umčarima koje će se dokazati na modelu a samim tim i dobiti potrebna dokumenta za izgradnju Do juna 2005 god urađen je idejni projekat baziran na biološkoj oksidaciji sa nitrifikacionim elementima kao tehnologijom. Sa ovim projektom , aplicirali smo za sredstva kod republičke Direkcije za vodu pri Ministarstvu za vodoprivredu,šumarstvo i poljoprivredu.. Sredstva su dobijena u visini od 1.200.000 din za izradu pilot postrojenja, dokazivanje tehnologije u periodu od 6 meseci i na osnovu pozitivnih rezultata izrada glavnog projekta.
Za 30 radnih dana napravnjeno je Pilot postrojenjei instalirano na bunaru Bum-1.Pilot model je imao sve potrebne instalacije: biofilter sa protivstrujnim tokom vode i vazduha, filter prokapnik, završni filter sa ispunom .matematičkim modelom dobijeno je potrebno hidrauličko opterećenje ispune od 300m³/m²/dan a samim tim i uniformno zrno u biofiltru.
Aerator, regulatore protoka, merače protoka , potisne peristatičke pumpe, rezervoari sa vodu, kompresore za protok vazduha, instalaciju za pranje filtra i potrebnu automatiku za rad modela i za romenu opterećenja biofiltra u različitim režimima rada..
Pilot model je bio u funkciji 6 meseci. U tom periodu vršena su merenja baznih podataka procesa oksidacije , koncentracije amonijaka, nitrita i nitrata. Primenjivane analitičke metode su registrovane kao JUS-ISO 5 i obavljane su u labaratorijama Instituta za zaštitu zdravlja Srbije,, Milan Jovanović Batut,,. Kontrola opterećenja filtra sa dinamikom pranja , sve vreme je vođena sa zadatkom obezbeđenja validnih podataka za projektovanje uređaja za prečišćavanje vode.. Podaci sa uređaja uzimani su svakodnevno, a zvanične analize prerađene vode radili su GZZJZ Beograd , Institut Batut, Institut Jaroslav Černi i tehnolozi iz direkcije za vodu koji su obezbedili fin.sredstva.
Na pilot modelu dokazana je biohemijska oksidacija NH4,NO2 i NO3, bez nepoželjnih nus produkata u vodi za piće i bilo kakvih rizika za okruženje. Autori projekta dr Mileta Perišić i Slavoljub Stevanović, objavili su su kroz izvorne naučne članke i stručne članke ,više publikacija na ovu temu.
Rađene su brojne prezentacije preko društva za zaštitu voda Srbije i centra za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu.
Na osnovu dokazane tehnologije na pilot modelu , firma Vodotehnika je uradila Glavni projekat. Institut Jaroslav Černi je uradio reviziju glavnog projekta.
.Direkcija za izgradnju opštine Grocka sa ovim projektom učestvovala je na konkursu republičke Direkcije za vodu za 2006 god, za dobijanje sredstava iz fonda za vodosnabdevanje………….
nastaviće se………….
autor Slavoljub Stevanović
