Bajke šalju krive romantične poruke, a većina nas je odrastala gledajući Diznjeve filmove, Pepeljugu, Snežanu, Uspavanu lepoticu, Malu sirenu…
Većina nas se rado seća tih filmova jer je u njima zaista bilo nečeg čarobnog. Uživali smo u pričama u kojima prinčevi spašavaju devojke u nevolji, u pričama u kojima je dovoljan jedan jedini poljubac da bi se nekoga vratilo u život. Ali, tako je bilo dok smo bili deca.
Muškarci nisu tu da bi ostvarivali snove svojim suprugama, a žene koje misle suprotno su sebične.
Kad smo narasli, uvideli smo da te poruke baš i nisu bile primerene i da princeze baš i nisu najbolji primjer jakih, samouverenih i nezavisnih žena. Ipak, većina nije prepoznala loše poruke dečacima o tome kakvi muškarci i muževi trebaju da budu.
Te filmove su gledali i dečaci, a ne samo devojčice. Jedan bračni savetnik često je nailazio na problem da muškarci i žene pogrešno doživljavaju brak zbog krivih predstava zahvaljujući bajkama o princezama i prinčevima.
Zašto su Diznijeve princeze loše za muškarce?
Svi znaju da muškarci uglavnom gledaju žene kroz njihov fizički izgled, ali postoji način i na koji žene gledaju muškarce. Umesto kroz fizički izgled, žene muškarce gledaju prema tome kako se osećaju uz njih. Žene uglavnom žele muškarca koji će ih oboriti s nogu, koji će im pružiti ljubav i strast, i spasiti ih od bilo kakve opasnosti. Nije važno ko je on, kakve hobije ima sve dok se prema njoj odnosi kao prema princezi.
Nažalost, mnogim ženama je to važno, a kad shvate da muškarci nisu poput prinčeva iz bajke, razočaraju se. Pogotovo zato što u stvarnom životu nakon ulaska u brak nije kao u bajci. Muškarac nije taj koji bi svojoj partnerki trebao da osigura sreću. Da, supružnici bi trebalo da podržavaju jedno drugo i da se međusobno pomažu kako bi u braku bili srećniji, ali u Diznijevim filmovima muškarac je taj koji je uvek šarmantan i koji sve spasava, a princeze nisu bile srećne dok nisu pronašle svog princa.
Pogrešne poruke o braku
Aaron Anderson, autor teksta objavljenog na stranici goodmenproject.com i bračni savetnik, tokom prakse je uvideo da neke od tih pogrešnih poruka prožimaju mnoge brakove i da supružnici imaju pogrešna očekivanja. Ovo su potpune suprotnosti onome što se može videti u Diznijevim filmovima.
Muškarac nije odgovoran za sreću svoje supruge
Žena i muškarac bi trebalo da podjednako rade na bračnoj sreći, kao i na ljubavi i poštovanju. Zajedno bi trebalo da se trude da jedno drugom ostvare snove. Ako jedan od supružnika nije srećan, to ne znači nužno da je onaj drugi kriv.
Muškarci nisu uvek šarmantni i divni
I muškarci imaju loše dane. Brakovi u kojima se očekuje da muškarac uvek bude šarmantan i poletan, da svakodnevno svoju partnerku obara sa nogu… osuđeni su na neuspeh.
Muškarci nisu uvek hrabri i odvažni
Neki muškarci bi radije bili kod kuće i čitali knjigu nego se borili sa zmajevima ili se bavili sportom. Brakovi u kojima se očekuje da muškarac treba da zadovolji sve stereotipe muževnosti nemaju predispozicije za uspeh jer žena ne prihvata muškarca kakav je. Ona sudi na osnovu stereotipa.
Muškarci nisu tu da bi rešili svaki problem
Brakovi u kojima se očekuje da muškarac treba da reši svaki problem nisu dobri brakovi. Dobar brak temelji se na jednakosti, a muškarac i žena jednako koriste svoje sposobnosti kako bi zajedno rešili probleme. U kvalitetnom braku muškarac i žena sarađuju kad je to potrebno, oboje imaju jednaku moć i oboje je koriste.
Muškarci nisu tu da bi ostvarivali snove svojim suprugama
Muškarac bi kao supružnik trebao da pomaže i pude podrška suprugi, kao i ona njemu, ali na kraju krajeva, svako je odgovoran za ostvarivanje vlastitih snova.
– Kao odrasla osoba shvatio sam da puno muškaraca i žena odrasta u pogrešnim uverenjima, da imaju pogrešna očekivanja zahvaljujući porukama iz bajkovitih filmova koje su gledali kao deca. Mnoge devojčice traže prinčeve sa kojima će živeti srećno do kraja života. Ali, kad odrastu shvate da je brak timski rad, a ne čarolija za koju će se pobrinuti princ – zaključuje na kraju bračni savetnik Aaron Anderson.
