U prvoj epizodi britanske serije Hustle (Prevare) jedan od prevaranata saopštava žrtvi tokom „obrade“ da je posao u koji ulazi visokorizičan i nezakonit. Kada ga partner kasnije upita zašto je to rekao, on mu odgovara da je testirao karakter žrtve, jer „ne možeš prevariti poštenog čoveka“. Pristanak žrtve da uđe u nezakonit posao, veštom prevarantu je signal da je reč o lakomoj osobi labavih moralnih stega koja je dobar kandidat za prevaru.
Evo nekoliko najrasprostranjenijih prevara o kojima kruži priča u Srbiji i regionu. Da li na njih može nasesti pošten čovek, prosudite sami:
Zlatno runo.
Pozovu vas telefonom i saopšte da ste dobili besplatnu ogrlicu sa lekovitim svojstvima, putovanje ili misteriozni poklon koji možete preuzeti samo ako prisustvujete prezentaciji njihovih proizvoda, uz besplatnu večeru. Na prezentaciji shvatite da vam nude komplet vunene posteljine za 1000E, a da je misteriozni poklon koji su vam spremili set od tri drvene varjače. Oni koji su kući poneli ovo zlatno runo, ugovorno vezani da isplate prodavcu 1000E, bili su neprijatno iznenađeni kad su od prijatelja i komšija saznali da posteljina koju su kupili, inače češke proizvodnje, u prodavnicama širom zapadne Evrope košta 80-100E.
Mujin tiket.
Ova prevara najviše liči na onaj stari vic kad se Mujo svake nedelje moli da dobije premiju na LOTO-u, sve dok Bogu ne dosadi i vikne mu sa neba: „Kupi već jednom tiket, Mujo!“. U prevari gde se koristi ime Britanske nacionalne lutrije, na mail vam stiže formular za transfer novca, koji treba da popunite da bi vam bila prosleđena sredstva koja ste navodno osvojili. Misleći da nemaju šta da izgube, iako nikad u životu nisu kupili tiket britanske lutrije, ljudi popune formular, i tako hakerima i raznim drugim prevarantima daju pristup svojim ličnim podacima. Ukoliko nalete na baš naivnu žrtvu, uslediće zahtevi za uplatu troškova provizije ili transfera novca. U najboljem slučaju, zatrpaće vam Inbox svakovrsnim spamom. Slična ovoj je i prevara sa „lažnim nasledstvom“, gde vas (obično „advokat“) mailom poziva da preuzmete milione vašeg nepoznatog preminulog pretka iz Republike Togo ili slične egzotične lokacije. Kada pošaljete podatke i upustite se u komunikaciju, sledi serija neprijatnih iznenađenja.
Box Marlbora.
Sitna prevara na koju se žale radnici u trafikama. Ispred trafike staje automobil, i žena kupuje box Marlbora. Ulazi u auto, odmah izlazi i vraća se, uz izvinjenje da joj ne treba običan, već Marlboro light. Prodavac ne sumnjajući ništa zameni paket, i kada kasnije otvori vraćeni box, uredno zapakovan u celofan, otkrije da je dobio kutiju punu starih novina. Prodavci tvrde da paket i po težini i po tvrdoći odgovara originalu, a ova prevara ih košta 20E.
Diplomci.
Ova prevara se tiče sajta koji izrađuje i prodaje diplomske radove, a izašla je na videlo kad su se prevareni diplomci žalili da su „pošteno“ naručili i platili svoje diplomske radove, a za uzvrat dobili obrađene pogrešne teme, ili rad uopšte nisu dobili. Po broju i sadržaju ovih žalbi, reklo bi se da su ljudi koji stoje iza sajta i imali dobru nameru da pomognu omladini željnoj diplome, ali je navala bila tolika da su posustali pod teretom ambicioznih studenata. Oštećeni studenti, bez zrna srama i stida, prete da će da ih raskrinkaju, jer im znaju imena i brojeve računa, prenebegavajući činjenicu da je njihov udeo u ovoj prevari daleko veći i nemoralniji.
Džeparoši.
U Beogradu po nekim procenama u svakom trenutku „ordinira“ oko 60 džeparoša. Mesta na kojima najčešće rade su pijace, tržni centri i sredstva javnog prevoza. Džeparoši retko deluju sami, obično su u dobro uigranim grupama, gde vam jedan ili više njih odvlači pažnju, dok ostali spretnim rukama češljaju vašu tašnu ili džepove. Trikovi kojima se služe su uglavnom poznati, ali je teško prepoznati ih pravovremeno kad se nađete u takvoj situaciji. Po gradu kruži priča o grupi tzv. „debelog džeparoša“ koji stane iza žrtve i diskretno je gura stomakom. Dekoncentriše je gurkanjem, ali se žrtva uglavnom ne buni jer pretpostavlja da čovek ne može da se smesti drugačije. Tada između žrtve i njega pokušava da se provuče devojčica, i dok se žrtva maksimalno pomera da joj omogući da prođe pored gabaritnog saputnika, ona za to vreme pretresa njenu torbu. Ukoliko i primeti krađu i pokuša da reagujete, tu će se stvoriti pomagači koji će već naći razlog zbog kojeg će verbalno napasti žrtvu i izazvati pometnju.
Mega – market prevare.
Sprovode se tako što se uvode popusti, -15% popusta vikendom, -10% popusta za penzionere, -5% popusta za nezaposlene. Ono što je štampano najsitnijim mogućim slovima je podatak na šta se ovi popusti NE ODNOSE, a to su: sve vrste brašna i pekarskih proizvoda, sve vrste ulja, sva mleka i mlečni proizvodi, šećer, sve vrste mesa i mesnih prerađevina, cigarete, novine, artikli na akciji i artikli koji imaju oznaku Redovna cena. Jednostavno, kad dođe na kasu, kupac shvati da nema popust ni na šta, ili bar ne na ono što 99% ljudi redovno kupuje.
Krađa identiteta.
Često zaboravljamo da su sve osobe koje su ikada imale pristup našem računaru (i mnogi koji nisu imali direktan pristup, ali su ovladali bazičnim hakerskim tehnikama) potencijalni vlasnici naših fesjbuk, email i e-banking naloga. Prošlog leta je bio aktuelan slučaj jednog bivšeg ministra u vladi RS, čiji su prijatelji kontaktirani sa njegovog e-mail naloga sa molbom da mu hitno uplate određen iznos novca na navedeni bankovni račun, jer je pokraden na letovanju u inostranstvu. Iako se on zaista nalazio u inostranstvu u to vreme (prevarant u pokušaju je i to znao), prevara je na vreme sprečena pošto ga je jedan od prijatelja pozvao da proveri informaciju.
More prevara, poput “otkupa besplatnih akcija”, “poslova u inostranstvu” i raznih piramidalnih šema ostavljaju gorak ukus u ustima i navode nas da pomislimo da nas je beda u kojoj živimo dovela do samog dna postojanja. Ipak, još uvek postoje i lucidne prevarantske ideje koje izmame osmeh na lice zbog svoje domišljatosti i šarma, ali i zbog toga što nisu sprovodljive u delo, nego će zauvek ostati urbane legende.
Jedna od najduhovitijih je svakako Perina šema, a u vezi je sa večitim srpskim snom – stranom penzijom. Pera tvrdi da svaki uživalac strane penzije koji je ostao bez bračnog druga, treba da učini patriotski čin i da se uda ili oženi nekom osobom iz naše zemlje, i tako automatski prenese pravo na deviznu penziju drugom uživaocu. Što je najlepše, i naslednik ove penzije može istu ostaviti nekom drugom i tako u nedogled. Tako se krug iskorišćavanja zapadnog penzionog fonda zapravo nikad ne završava, jer po Perinoj viziji ovaj večni lanac nasleđivanja penzije nikako ne treba prekidati.
