U Grockoj ljuti što toliko hvaljeni i najavljivani sistem za navodnjavanje nije pušten u funkciju. Verujući obećanjima, mnogi uzeli kredite i podigli zasade, a sad suša preti da ih uništi.
Foto P. Mitić
GROČANSKI voćari pre će, čini se, iz suve drenovine iscediti sok, nego dobiti vodu iz delimično izgrađenog sistema za navodnjavanje. Razne dozvole prepreka su da voda poteče cevima, a njihove sadnice već sad zahtevaju zalivanje.
Kako nam pričaju Zoran Radosavljević i Dobrica Kuzmanović, desetine voćara su uzele kredite i podigle nove zasade očekujući vodu, a sada sve to može da propadne i osuši se.
Grad je prošle godine završio izgradnju dela sistema za navodnjavanje, porinuta je pumpa u Dunav, ukopan primarni vod do rezervoara, izgrađen bazen i napunjen vodom, te postavljen prvi krak voda kroz njive. Ljudima pored čijih voćnjaka su prošle cevi obećano je da će ovog proleća biti priključeni na navodnjavanje, ali od toga zasada nema ništa. Gradska vlast se jesenas promenila i ispostavilo se da je prvi krak sagrađen „divlje“, bez ikakve dozvole. Zbog toga ceo sistem ne može da dobije upotrebnu dozvolu, a samim tim ni „Beograd vode“ neće da ga uzmu na upravljanje. Praktično voda je došla do samih njiva, ali papirologija joj ne da da zalije suvu zemlju.
Kako nam priča Radosavljević, voćari su besni, noćima ne spavaju, „gore“, a vode nema da ugasi problem.
– Zasadio sam pola hektara jagoda, verujući da će navodnjavanje početi i sad samo gledam u nebo nadajući se kiši. Čovek iz Begaljice posadio je četiri hektara mladog krompira, našao i kupca u inostranstvu, a sad će mu slabo roditi, jer nema vode – objašnjava Radosavljević.
– U gradu kažu da opština Grocka nije izdala lokacijsku dozvolu, a oni opet „projekat je problematičan“. Svi se vade na birokratiju, dozvole, službe se ne usaglašavaju, a mi vode nemamo.
Dobrica Kuzmanović, koji je zasadio četiri hektara malina, kaže da bez obzira na to što u administraciji tvrde da rade na problemu, za voćare je epilog isti.
– U njivama je prašina, a ako se pritisne dugme poteći će voda – objašnjava Kuzmanović. – Vreme curi, a mi dolazimo u pat-poziciju. Treba neko da preseče i kaže „uključite ljudima vodu“, a papiri će biti za dva meseca. Međutim, čini se da za to nema dobre volje. Grad i opština treba da se odluče da li žele da pomognu poljoprivredi, da je subvencionišu ili ne.
KO ĆE UPRAVLjATI SISTEMOM?
KUZMANOVIĆ objašnjava da je problem i ko će da upravlja sistemom za navodnjavanje.
– Čini se da „Beograd vode“ pokušavaju da izbegnu taj posao, jer činjenica je da im je to balast – kaže Kuzmanović. – Napravili su projekciju da bi održavanje godišnje koštalo oko 45 miliona dinara. Nije loša ideja i da se postave solarni paneli i na taj način smanje troškovi za struju.
SELO BRESTOVIK „ZABORAVLjENO“
SISTEM za navodnjavanje u Grockoj trebalo je da ima četiri kraka od rezervoara u Pudarcima. Oni bi se protezali kroz atare ovog sela, Begaljice, Umčara i gročanskih njiva. Tri kraka tek treba da se grade. Mimo ovog sistema ostalo je najvoćarskije selo u kraju Brestovik, u kojem svaka kuća ima minimum hektar zasada. Prvobitna ideja je bila da se za njih gradi odvojen sistem, ali je to sada naučna fantastika.
OPŠTINA: MI NIŠTA NE KOČIMO
U OPŠTINI Grocka kažu da je dozvola spremna, ali…
– Sa četvoricom građana koji se nisu odrekli svog dela njive za prolazak vode i javnog atarskog puta treba da kontaktira grad i reši imovinu – objašnjava Biljana Guberinić, načelnik urbanizma u opštini. – Mi ništa ne kočimo, ali ne možemo da izdamo lokacijsku dozvolu, jer ti ljudi sutra mogu da nas tuže. Da bi se sve ubrzalo, prihvatili smo da bar daju saglasnost overenu u sudu.
IVAN SOČO, GRADSKI SEKRETAR ZA POLjOPRIVREDU: NIŠTA NE MOŽEMO BEZ UPOTREBNE DOZVOLE
GRADSKI sekretar za poljoprivredu Ivan Sočo tvrdi da pogon za navodnjavanje ne može da se pusti bez upotrebne dozvole.
– To je ozbiljan sistem, kapitalna investicija. Završićemo posao kako treba, nećemo da se igramo – objašnjava Sočo. – Ne može tek tako da se pusti voda, mora neko da upravlja tim sistemom, a „Beograd vode“ neće da ga preuzmu bez upotrebne dozvole. Ko će da plati struju? Voćari? Sad kad sistem ne radi, za prošli mesec nam je račun stigao od 85.000 dinara. Bog zna koliki će biti kad sistem proradi u punoj snazi. Nemamo pravo da grad i „Beograd vode“ uvedemo u ogromne troškove.
Kako Sočo objašnjava, prethodna vlast, koja je nekoliko kilometara voda postavila bez ikakve dozvole, nije rešila imovinu pa opština ne može da izda lokacijsku dozvolu.
– Sporna su četvorica vlasnika imanja, kojima ćemo mi ponuditi da potpišu saglasnost da vod prolazi kroz njihovu njivu – navodi Sočo. – Tek kad to urade, može da se izda lokacijska dozvola. Od tog trenutka do upotrebne trebaće oko mesec i po dana. Neka voćari ubede svoje komšije da potpišu, jer je voda svima njima neophodna.
Izvor:Vecernje novosti
