Петак 22. април је био дан за богате утиске и лепе догађаје. Баш на дан када се отвара Сајам хортикултуре у Гроцкој, у Грочанску чаршију приспели су ученици 4/2 одељења ОШ „Св. Сава“ из Врчина, предвођени својом учитељицом Бојаном Теофиловић. Наравно, овакво темпирање посете није било нимало случајно, већ су тако договориле учитељица Boјана и Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, како би деци овај мали излет у Гроцку протекао што садржајније и занимљивије.
Излет? Тако је, прави мали излет Гроцком.
Јер, након пригодног програма отварања Сајма, деца су погледала изложбу ручних радова и слика групе аутора у великој сали општине, обишла сајам (са акцентом на стакленој вуни), придружила се малко другарима из ОШ „Никола Тесла“ на радионици коју већ традиционално приређује учитељица Славица Ивановић Младеновић, па се запутила даље.
На врх брда. На највишу тачку Гроцке, надморске висине 500м, која се налази на Агином брду, а на коме је смештен ресторан Виногради.
Е ту су се излетници одморили и ужинали, сазнали понешто о историји Гроцке, археолошком налазишту које брдо крије, а понајвише о томе шта значи израз „панорама“, и зашто је ова овде тако посебна.
Низбрдо се иде много лакше него узбрдо, а весела дружина је свој пут даље наставила у Коњички клуб породице Паунић (до кога су се провозали две аутобуске станице, чисто да приштеде ноге). О овом занимљивом месту су много лепог чули од својих другара, који су га такође са Центром за културу Гроцка посетили претходне године, и имали су велику жељу да га обавезно виде и уживо. Тамо су их, наравно, сачекали племенити четвороношци, али и једно специјално изненађење – аргентински пони Мрвица, која је стоички издржала много мажења и фотографисања.
Последња станица и уједно одмориште пред повратак у Врчин, била је Ранчићева кућа, седиште Центра за културу Гроцка.
Текућа изложба „Џивџан и пријатељи“ ауторке Мике Ловре деци се веома допала, а прошли су и кроз кратку, њима прилагођену, причу о историјату куће и детаљима градње који је чине у тој мери посебном, да је постала споменик културе од великог значаја за Србију.
Уз велики групни загрљај са директорком Центра, деца су се запутила својим кућама, а на питање како им је било, повикала су – лепоооооооооооо!
