Ne znam odakle da počnem, pa ću od početka 🙂 Ali prvo i pre svega, silno želim da kažem da smo se sjajno proveli, i da su naša deca zaista divna!
A evo i o čemu se radi: Centar za kulturu Grocka je u saradnji sa OŠ „Ilija Garašanin“ u Grockoj vodio na jedan nagradni izlet 
iz Grocke i Zaklopače, kao i one koji su postigli zapažene rezultate na takmičenjima. S idejom da treba pohvaliti i nagraditi onu dobru i najbolju decu, ovaj nagradni izlet i šetnja do Beograda u petak 6. juna 2014. godine (umesto sedenja u klupama), podrazumevao je – obilazak muzeja.
Ako je neko sada pomislio nešto kao „Pih, pa kakva je to nagrada, muzeji“, grdno se vara. Proveli smo se nikad bolje, a to može potvrditi i 42 mlada putnika đačkog uzrasta od petog do osmog razreda. Prvo i prvo, ukrcali smo se u jedan udoban autobus, spakovali sendviče da nam se nađe kad ogladnimo (hvala školi što misli o svojoj deci) i zaputili se, za početak, put Muzeja nauke i tehnike.
Muzej nauke i tehnike nalazi se na Dorćolu, u Skender-begovoj ulici br. 51. Spolja gledano, fasada ne obećava. Kažu u Muzeju, nikako da izmole od Grada i Republike sredstva za njenu obnovu, ali nadaju se da će i to biti jednog dana. No, zato je efekat unutrašnjosti bio još snažniji… Kočije, stari automobili, stari aparati, uređaji i čuda razna, ali iznad svega tri interaktivne izložbene postavke gde su se deca sita zabavljala, u toj meri da smo ih jedva namolili i naterali da se pokrenemo dalje. Tamo negde, posle skoro dva sata provedenih u muzeju! Ne verujete? Pitajte decu!
Nakon ovog neverovatnog muzeja, u koji ćemo svakako češće navraćati, uputili smo se na Kalemegdan, put Prirodnjačkog muzeja. E tu smo se okrepili pomenutim sendvičima, ali i sladoledima na koje smo uz put naišli, i punih stomaka posetili izložbu posvećenu mezozoiku i živom svetu tog vremena. Pogađate, glavni stanovnici Zemlje tada su bili – dinosaurusi! Ne treba ni sumnjati da su đaci odlično potkovani znanjem o ovim stvorenjima, i da su još kako bili u stanju da isprate predavanje kustosa Prirodnjačkog muzeja o tim davnim vremenima naše planete. Nakon predavanja i virkanja u vitrine razgledali smo knjižice i suvenire u Muzeju, a neki među nama nisu mogli da odole pa su ponešto i kupili: Knjižice o dinosaurusima, pticama…
E onda smo, u povratku ka autobusu, možda pojeli po još jedan sladoled, a možda i nismo, u zavisnosti od ličnih kapaciteta, i nastavili put ka jednom mestu koje nam je jako blizu, a ne posećujemo ga dovoljno često: Arheološkom nalazištu u Vinči.
Kada smo stigli, na licu mesta mogli smo videti grupu arheologa kako nešto rade, da ne kažem, čeprkaju po brdu, a nas je kao putnike namernike željne znanja i zanimljivih priča, dočekao lično kustos i arheolog Dragan Jovanović. Ko god da je ikada kročio u Muzej grada Beograda na Arheološkom nalazištu i obišao tamošnju postavku, a imao prilike da čuje Dragana kako pripoveda o dobu neolita, zna na šta mislim kada kažem da su ga deca pratila kao pačići od vitrine do vitrine, potpuno očarana slikovitošću njegovog izlaganja.
Ovde se naš provod i istraživačka šetnja završava. Krenuli smo nazad ka Zaklopači, Grockoj i našim kućama, a najbolji đaci ne bi bili najbolji da se nisu brinuli da li će na vreme stići na kontrolni! Jeste, istina je. Neki su imali kontrolni, a neki su nastupali u okviru proslave Dana muzičke škole u GO Grocka pa su žurili da se spreme za taj događaj. Sve u svemu, ozbiljno odgovorna deca.
… Ideja našeg nagradnog puta bila je da zaista obradujemo učenike lepom, zanimljivom i edukativnom šetnjom, vannastavnom prilikom da nešto nauče, a da se pritom dobro zabave i da se druže. Ideja je bila i da ovakvim konceptom izleta, gde se uz obavezno stručno vođenje kustosa obiđu najviše tri mesta, ostavi dovoljno vremena za razgledanje, i pokaže deci da su muzeji veoma, veoma, zanimljiva mesta koja treba češće posećivati.
I znate šta je još zanimljivo? U sva tri muzeja, kao da su se dogovarali, svi kustosi odreda pohvalili su našu decu. Rekli su kako odavno nisu videli tako dobru decu, vaspitanu i pristojnu, deca koja ne divljaju, ne vrište i ne pište, već se zabavljaju i sa toliko zdrave znatiželje prate i eksponate i priču kustosa i sve ostale mogućnosti muzeja.
Ovom prilikom zahvaljujem OŠ „Ilija Garašanin“ na inicijativi za izlet i odabiru dece, a posebno rukovodstvima navedenih muzeja (Muzej nauke i tehnike, Prirodnjački muzej, Muzej grada Beograda) što su nam izašli u susret i omogućili deci besplatan ulaz uz stručno vođenje. Imajući u vidu njihovo oduševljenje našom decom, koja su pokazala na delu da su zaista nabolji i najprimerniji đaci, nisu se pokajali, naprotiv 🙂
tekst: Zorica Atić
