Nadležni u gradu su blizu donošenja odluke da od narednog meseca zaposleni plaćaju dopunu kartice 3.220 umesto 2.680 dinara – Poskupljenje se neće odnositi na nezaposlene, studente, srednjoškolce i penzionere.
Učestala poskupljenja goriva glavni su razlog zašto će, najverovatnije već od oktobra, za određene kategorije poskupeti javni gradski prevoz. Evrodizel koji koriste i autobusi javnog gradskog prevoza, probio je cenu od 150 dinara po litru i teško je verovati da će biti moguće izbeći najnepopularniji potez.
Poslednja korekcija cene prevoza bila je 1. januara 2011. godine. Početkom prošle godine gorivo je koštalo 105 dinara po litru, od tada je poskupelo 66 odsto, što je funkcionisanje GSP-a dovelo na rub održivosti. Zbog toga su nadležni u najvećem gradskom prevozniku početkom avgusta zatražili da prevoz poskupi za 20 odsto.
Nadležni u gradu su blizu donošenja odluke da za oktobar zaposleni plaćaju mesečnu dopunu kartice 3.220 umesto 2.680 dinara, kako je bilo do sada. Istovremeno, pojedinačna vožnja u prvoj zonikoštaće 75 dinara (sada 60), a u drugoj zoni 115 umesto 95 dinara. Karta kupljena kod vozača poskupeće sa 145 na 120 dinara.
Sasvim je izvesno da će za nezaposlene, studente, srednjoškolce i penzionere cena dopune ostati ista.
Dragan Đilas je najavio da će razgovarati s Mlađanom Dinkićem, ministrom finansija, o akcizama na gorivo koje koriste autobusi GSP-a. Nova vlada je već najavila da će umanjiti akcije za gorivo, što bi poboljšalo krvnu sliku GSP-a pred najavljeno restrukturiranje firme.
Gradonačelnik Beograda se u junu sa istom inicijativom obratio tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, ali mu je odgovoreno da vlada u tehničkom kapacitetu nema mandat da menja Zakon o akcizama.
———————————————-
Učinak autobusa
* 300 kilometara dnevno u proseku pređe svaki autobus GSP-a
* 100.000 litara goriva je prosečna dnevna potrošnja
* 400.000.000 dinara mesečno se izdvaja za nabavku 3.000.000 litara goriva
———————————————-
U gradskom budžetu predviđeno je 12.700.000.000
dinara za dotacije javnom prevozu, što čini petnaestak odsto ukupnog obima gradske kase. Od tog novca, najveći deo odlazi na pokrivanje razlike između ekonomske cene i one koju plaćaju korisnici. Dobar deo novca biće iskorišćen da se sanira manjak od oko 4.500.000.000 dinara, koliko od prihoda „uštinu“ putnici koji ne plaćaju kartu.
