Novi blog na današnji dan, kada cela Srbija rezili Sinišu Mihajlovića i intenzivno ga mrzi zato što su fudbaleri naše reprezentacije primili dva pacerska gola? Suludo, zar ne? Ali, moram„Nije ni čudo što su izgubili. Četiri dana bez seksa, u karantinu, bilo je kobno“.
Ovako je glasila SMS poruka koju sam dobio od kolege iz nekadašnje redakcije. On je, naravno, bio ogorčen na igru, izostanak rezultata, oštrio je pero kako bi napljuvao selektora koji je odmah posle utakmice rekao da neće podneti ostavku.
A što da je podnese? Ako je ministar poljoprivrede ostao u fotelji, a ugrozio je živote cele zemlje svojom lošom odlukom i još lošijim savetnicima, zašto ne bi Siniša Mihajlović ostao na „kormilu“ broda koji je odavno potonuo? Ovo sam, naravno, ja pitao mog prijatelja. Nisam dobio odgovor.
Zašto Mihajlović da podnese ostavku kad to u Srbiji nije običaj?
Da jeste, ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo bi sam otišao sa mesta, a ne samo „ponudio ostavku„.
Isto bi trebalo da uradi i ministar za kulturu i informisanje. On se dobrano ućutao oko svojih raznih aferima, među kojima je „ne dam pare za filmsku industriju“. Ućutao se i zbog skandala sa Konstantinom. Niko ne pominje da je predstava očajno dosadna, sa bezobrazno preskupim scenskim rešenjima. Ućutao se i zbog raznoraznih skandala u medijima. Toliko ih ima, da ih ne treba nabrajati.
Ministar – pardon – oba ministra koja se bave izgradnjom u Srbiji bi trebalo da podnesu ostavke. Znaju oni zašto. I ministar koji se bavi onim rudama, a niko ne zna kako izgleda. I ministar spoljnih poslova nije mnogo bolji, ali, hajde…
Ma, trebalo bi da ostavku podnese i Aleksandar Dr Šapić Gangulić, i to sa obe pozicije: i stranačke i gradske. I on zna zašto. Ovo govorim samo da ne bi bilo kako imam nešto protiv vlasti, a ništa protiv opozicije.
Auh… Ako ovako nastavim da nabrajam…
U svakom slučaju, bilo mi je jasno da – govorom piva – naši „orlovi“ znaju odgovor na pitanje „ili jesi ili nisi“. Oni nisu. A i ne mogu da budu: oni su orlovi (malo čudna verzija, doduše). Isto važi i za političare. I oni su orlovi: ptice grabljivice.
I dalje, govorom piva rečeno – navijači znaju zašto se posle svake utakmice koju naši fudbaleri odigraju – osećaju kao rogonje. Uzalud su potrošili vreme. I glasači znaju zašto se posle svakih izbora osećaju kao rogonje…
Ja nisam trošio vreme na utakmicu.
Zabavljao sam se u petak prepodne prognozama o pozitivnom ishodu, pratio forume gde su naši napaljeni klinci i navijači govorili kako ćemo pocepati Hrvate. A onda sam se zabavljao čitanjem komentara kako sve treba posmenjivati, otpustiti, a naročito Mihajlovića i naravno Toleta Karadžića (za neobaveštene i one koji su sa strane, to je predsednik FSS). Ne, narode. Nije to rešenje.
U Srbiji pod hitno treba raspustiti fudbalska takmičenja na svim profesionalnim nivoima. Ako hoćeš da pikaš loptu, marš na poljanče. A ne da poreski obveznici plaćaju vaše „majstorije“.
Koliko dana? 11? Uh, mora mnogo da se hapsi…
Nešto slično treba uraditi i u politici, da nam se ne bi desilo da za par meseci potpišemo sporazum nastavak teksta pročitajte OVDE
