Bajke, crtaći, poučne priče i filmovi za decu…
4. Crtani Negde u zemlji snova
Jao što smo voleli crtaće u 7:05. I obrazovni program pre podne. I Kinderladu. Ali jedan crtać je bio stvarno poseban. Bila bi prava šteta da ga zaboravimo. Zove se Negde u zemlji snova. Sigurno se sećate? Možda su već počeli i tikovi da vam se javljaju, a oko da malo igra.
E pa nešto nam se čini da ovaj crtani nećemo tako lako zaboraviti. Recimo zato što su tu dvoje dece, koja skupljaju drva. Ok. A ondavečeraju stari komad hleba. Koje će ona UMOČITI. Verovatno u hladnu vodu. Onda, ako nekome nije baš bilo jasno koliko je samo strašna ova priča i koliko su jadna dečica siromašna, dečak kaže da je još gladan. A mama počinje da plače. Ali dečak se ipak samo šalio. Malo je zezao mamu.
I taman kada pomislite da je tu kraj mukama, deca se pokrivaju potpuno pocepanom posteljinom.
Stvarno prava priča za laku noć! Ali je fakat poučna. Deca bi trebalo da znaju da cene to što imaju. Sve je naravno napravljeno za decu od 3 do 5 godina, da se na vreme pripreme za svu surovost ovog užasnog sveta.
Ali izgleda da je neko od autora crtaća primetio da su se neka deca malo potresla pa priča ima srećan kraj. Zato što je to DA DA SVE ZA VAS, pa deca dobijaju gomilu slatkiša! E pa sada je sve ok.Mi odosmo na poduži razgovor sa psihijatrom dok vi čitate dalje.
3. Film Ptice koje ne polete
Ništa lepše od posete bioskopu sa školom. Em što nema glupih časova, em što ćete se glupirati napolju celog dana. A i vikaćete pre početka filma „UGASI SE“. Šta ćeš bolje. I taman što si prestao da pališ kosu devojčice u redu ispred i počeo da jedeš kokice, čokolade i piješ koka kolicu počinje film.
Nadaš se šestom nastavku Tesne kože, ali proćiće i neki Opstanak ili nešto slično. ALI NE! Nastavnici su odlučili da ti ostave traume za ceo život. Pa su decu poveli da gledaju recimo film PTICE KOJE NE POLETE.
Vidite, Strah u ulici brestova je uspavanka za ovaj horor. Priča prati idiličnu porodicu koja saznaje da devojčica, inače mlada, lepa i uspešna pijanistkinja boluje od raka. I to ne nekog običnog raka nego leukemije. E pa stvarno.
A onda se majka seti da njen otac (Bata Živojinović) živi u planini.Život u prirodi i borba dede za unukin život obasjava priču i ostavlja snažnu emociju na gledaoca, piše Wikipedia. A to je zapravo eufemizam za – deca grcaju i plaču u bioskopu i samo hoće kući ili makar nazad na časove iz hemije.
Ali kao da to nije dovoljno već film stvara i težak osećaj krivice kod dece. „Tvojoj majci nema života bez tebe. Ni meni bez tebe i Vidosave. I zato treba da ozdraviš. Zbog sebe najviše!“ Praktično sama je kriva što ima leukemiju prokletnica mala!
Naravno, niste valjda očekivali srećan kraj? Vesna umire. Skoro pa u mukama, pošto iz scene u scenu izgleda sve gore. A da sve bude još lepše, film je zasnovan na istinitim događajima. E pa stvarno, evo opet nam upropasti dan…
2. Priče iz Nevena, čika Jove Zmaja
Čika Jova Jovanović Zmaj je stvarno bio sjajan. I ponosni smo na njega i njegova dela. Kao i na časopis Neven koji je pokrenuo daleke 1880. godine.
I tu su bile mnoge korisne i poučne priče. Recimo o labudu koji umire:
Ili o dečaku koji pada na glavu:
Ništa strašno, a i sve je bilo u devetnaestom veku, kada je to bile manje više normalno. Razumemo.
Ali ne lezi vraže! Nekih pola veka kasnije snimljena je TV serija! Pa čak i ploče sa odabranim tekstovima. I bilo je tu stvarno finih stvari iz popularne nauke, to se mora priznati, Ali bilo je i poučnih stvari za decu. Možda previše poučnih. Evo primera!
Ovo je deda Ilija, i ima prut!
„Deda Ilija i nauk za nevaljalu decu. Liša Perić je imao naviku da umesto u školu obiđe školu, a kamenjem je lupao prozore. Neko drugo derište pogodi ga kamenom u desno oko, te mu ono ISCURI. Pa je ostao ćorav. I šta mislite šta je sada sa njim? Eno ga na drumu pati kao mučenik i lupa kamenje da zasluži komad suva leba.“
Ili možda:
„Muu, muuu ja vijam decu zlu.“ A ta zla deca ste vi naravno. Zato što vam ne bi ni puštali ovo da niste zli. To je svima jasno.
A naravno tu je i priča o dečaku koji se igrao žigicama, zapalio kuću i sada sa majkom prosi. AHA NEVALJALA DECO! Znamo odrasle ljude kojima i dalje drhte ruke kada uzimaju žigice zbog ove priče za decu…
1. Bajka Devojčica sa šibicama
Proklet bio Hans Kristijan Andersen. Pa da li neko normalan može da napiše ovakvu bajku. ZA DECU? Ok, da vas podsetimo malo radnje.
Bilo je strašno hladno. I padao je sneg. A to je bilo poslednje veče uoči nove godine. A jedna siromašna devojčica je sedela na ulici. Bosonoga i gologlava. Imala je papuče ali ih je izgubila, dok je izbegavala kola koja samo što je nisu zgazila.
Pa divan uvod. Ali tek kreće zabavan deo.
Siromašna devojčica je prodavala šibice. Ali niko ih nije kupio. Niko joj nije dao ni groša. A bila je gladna i prozebla. Da sve bude još gore, svi prozori su bili osvetljeni i cela ulica je mirisala na guščije pečenje. Ta, bilo je veče uoči Nove Godine.
Zato verujemo da je bilo i predviđeno ovu divnu bajku čitati deci za Novu Godinu. Recimo pred otvaranje poklona. Da lepo nauče kako ima dece kojima nije baš lako u životu.
U svakom slučaju, devojčici su se ručice ukočile od zime. I onda je palila šibice kako bi se malo ugrejala.
I taman kada pomislite da bajka ima tračak nade javlja joj se baka. Koja je već mrtva. I onda stvarno lep kraj:
„Ali, u hladnu zoru, u uglu kraj kuće sedela je devojčica rumenih obraza s osmehom na usnama. Bila je mrtva. Smrzla se poslednje noći stare godine. Novogodišnja zora javi se nad malim telom devojčice, koja je čvrsto držala svežanj izgorelih šibica. Htela je da se ogreje, govorili su.Niko nije znao šta je sve lepo videla i u kakav je sjaj ušla sa svojom bakom da se raduje Novoj godini.“
E pa je*i se Hanse Kristijane i Andersenu!
