BEOGRAD – Prema nalazima Globalnog indeksa korupcije Srbija je ostvarila napredak u borbi protiv korupcije, ali ta borba nije u institucijama i zavisi od političke volje, saopštio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI).
Konferencijom u Narodnoj skupštini „Kontrola finansiranja političkih subjekata – Izborne kampanje i redovan rad“, na kojem će biti predstavljen Izveštaj o finansiranju političkih aktivnosti za 2012, danas će u Srbiji biti obeležen Međunarodni dan borbe protiv korupcije.
Jedan od učesnika konferencije biće i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, koja je Tanjugu izjavila da je Agencija ove godine podnela 389 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv politickih stranaka i grupa građana, od kojih se 343 odnose na nepodnošenje izveštaja o troškovima izborne kampanje u 2012.
Prema njenim rečima, nalazi kontrole ukazuju na to da će zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nenamenskog trošenja sredstava u izbornoj kampanji biti mnogo više u narednom periodu. Ona je navela i da je Agencija u ovoj godini podnela ukupno 140 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv funkcionera koji su propustili da u zakonskom roku podnesu izveštaj o svojoj imovini i prihodima.
Od tog broja, kako je navela, 50 zahteva se odnosi na narodne poslanike, a ostalo su gradonačelnici, predsednici opština, članovi gradskih i opštinskih veća, pomoćnici ministara, državni sekretari, sudije…
Na nedavno objavljenom Indeksu percepcije korupcije, koji je rangirao 177 zemalja, najmanje korumpirane su Danska i Novi Zeland, najkorumpiranije Somalija, Severna Koreja i Avganistan, a Srbija je napredovala na 72. mesto u odnosu na prošlu godinu kada je bila na 80. poziciji.
Kada je reč o zemljama nekadašnje Jugoslavije, najbolje rangirana je Slovenija (43), ispred Hrvatske (57), Crne Gore i Makedonije (67), Bosne i Hercegovine (72). Od susednih zemalja, ispred Srbije su Mađarska (47) i Rumunija (69), dok su iza Bugarska (77), Grčka (80) i Albanija (116).
Međunarodni dan borbe protiv korupcije obeležava se od 9. decembra 2004, godinu dana od kako su Ujedinjene nacije usvojile Konvenciju protiv korupcije s ciljem unapređenje i jačanje mera za efikasnije i uspešnije sprečavanje i borbu protiv korupcije.
Ciljevi konvencije su i da se unapredi integritet, odgovornost i dobro upravljanje javnim poslovima i javnom imovinom.
Prema nalazima Globalnog indeksa korupcije Srbija je ostvarila napredak u borbi protiv korupcije, ali ta borba nije u institucijama i zavisi od političke volje, saopštio je Biro za društvena istraživanja (BIRODI).
Oni navode da se postavlja pitanje održivosti i integriteta te borbe i ocenjuju da se Srbija nalazi u na početku institucionalno-normativne faze u borbi protiv korupcije, što znači da borba protiv korupcije nije u institucijama, da zavisi od političke volje.
BIRODI je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, naveo da u borbi protiv korupcije postoji manjak rezultata na nivou kažnjivosti, a da je sa druge strane izražena kažnjivost, marginalizacija, a ne retko i diskriminacije onih koji se bore protiv korupcije.
„Imajući u vidu aktuelne skromne raspoložive resurse, od antikorupcijske zajednice se očekuje proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji je pretpostavka održivosti borbe protiv korupcije“, poručuju iz BIRODI.
Iz svega se može zaključiti, navode oni, da u Srbiji postoji antikorupcijska dezorganizacija, odnosno stanje u kojem postoji nesklad između potreba i resursa za borbu protiv korupcije, kao i stanje u kojem postoje neizvesnost nagrada i prava za borce protiv korupcije, odnosno sankcija za one koji ne sprovode antikorupcije politike i zakone, ali ni kažnjivost oni koji čine koruptivna dela.
Oni navode da su najslabije razvijeni mehanizmi u borbi protiv korupcije sankcionisanje i podrška uzbunjivačima, tako da postoji fenomen kažnjavanja boraca protiv korupcije.
BIRODI smatra da je za uspešnu borbu protiv korupcije potrebno stvaranje antikorupcijske koalicije koja će biti predvođena od strane državnih antikorupcijskih tela i organa, a pre svih Agencije za borbu protiv korucije i Saveta za borbu protiv korupcije, ali i orgnizacije civilnog društva, mediji i privatni sektor.
Oni navode da je Savet za borbu protiv korupcije institucija sa nesumljivim doprinosom u borbi protiv korupcije i naglašavaju da zabrivanja mogućnost da neke političke stranke pripremaju predloge izmena važećih propisa kojima se predviđa ukidanje finansiranja Saveta.
BIRODI podseća da skoro pola godine Živorad Branković, bivši direktor Kazneno popravnog zavoda u Nišu, koji je u sudskom postupku dokazao da je nezakonito prevremeno penzionisan, nije dobio odgovor od Ministarstva pravde i svojoj sudbini.
„Sličnu sidbinu ima i Valentina Krstić koja umesto podrške u istrajavanju na sankcionisanju onih koji su počinili dela korupcije, od strane Ministarstva pravde je totalno ignorisana“, navodi se u saopštenju.
Oni navode da u poslednja dva meseca postoje aktivnosti kojima je cilj da dovedu u pitanje njen integritet i bude ona odgovorna za nezakonitosti na koje je ukazivala.
Transparentnost Srbija poručila je, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, da je nasuprot usvojenim propisima politički uticaj i dalje presudan kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru i da su i dalje neispitanje brojne sumnje u partijsko zapošljavanje, usled kojeg je javni sektor predimenzioniran.
„Uticaji na donošenje odluka u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje skriveni usled nepostojanja propisa o lobiranju, neorganizovanja javnih rasprava u velikom broju slučajeva i neobjavljivanja sporazuma sa investitorima“, navodi se u saopštenju Transparentnosti Srbija.
Oni podsećaju i da iako je pre osam meseci predstavljen kvalitetan model Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača, još je nepoznato kada će Srbija konačno dobiti ovaj propis, kao i da li će on biti sveobuhvatan.
Još nisu, kako se ističe, utvrđene sve činjenice i ispitane sve sumnje u vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebama javnih resursa i kupovinom glasova iz 2012. godine, a „uveliko se govori o mogućnosti raspisivanja novih opštih izbora“.
„Transparentnost Srbija“ podseća da je Međunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila Generalna skupština UN, jer je 9. decembra počelo potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije.
„Mada su u nekim oblastima propisi u Srbiji usklađeni sa ovom Konvencijom, puno toga još nije urađeno, naročito u pogledu stvaranja delotvornih antikorupcijskih mehanizama u praksi. Srbija još nije uspostavila sistem zapošljavanja i napredovanja u javnom sektoru koji bi bio u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, potpunu javnost podataka o donošenju odluka niti adekvatnu zaštitu „lica koja prijavljuju činjenice u vezi sa korupcijom“, navodi se u saopštenju.
Konvencija poziva države članice da, kako se dodaje, u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno „znatno uvećanje imovine javnog funkcionera koje on ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja“.
„Transparentnost Srbija“, podsećaju, godinama je pozivala da se ovo krivično delo uvede u Krivični zakonik i navode da je ono na njihovu inicijativu „konačno uvršteno u Strategiju za borbu protiv korupcije“.
Prema rokovima iz Akcionog plana, do juna 2014. godine Ministarstvo pravde trebalo bi da pripremi dopunu Krivičnog zakona, a Skupština bi taj predlog trebalo da usvoji do decembra sledeće godine, navodi ova nevladina organizacija.
„Transparentnost Srbija“ smatra da je neophodno, „uporedo sa uvođenjem ovog krivičnog dela u pravni sistem, razrešiti sve dileme oko više puta najavljivanog donošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine i predstaviti podatke o dosadašnjoj primeni mera unakrsnog ispitivanja imovine i prihoda koja je još od 2003. predviđena Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji“.
