Belgijski preduzetnik Paul Otlet došao je na ideju o internetu još davne 1895. godine. On i njegov partner, Henri La Fontejn, su se nadali da će njihova zamisao rešiti neke od najvećih svetskih problema, dozvoljavajući „cvetanje“ znanja i povezujući ljude i ideje bez geografskih ograničenja.
Verovali ili ne, ali ideja o internetu je mnogo starija nego što smo mislili. Prema novoj knjizi “Katalogizacija sveta”, ne tako poznati belgijski preduzetnik Paul Otlet došao je na ideju o internetu još davne 1895. godine, čak i pre pojave prvog računara. Knjigu je napisao Aleks Vrajt, direktor korisničkog iskustva i istraživanja proizvoda u listu “The New York Times”.
Otlet je još 1895. godine zamislio univerzalnu biblioteku informacija kojoj bi moglo da se pristupi na daljinu. Kao i internet danas, Otletova vizija uključivala je čuvanje informacija u centralizovan povezan sistem. Ovaj Belgijac proveo je sledeće četiri decenije na usavršavanju ovog koncepta sa partnerom Henrijem La Fontejnom. Zajedno su zamislili slojeve podataka kojima se pristupa iz centralne baze.
Paul Outlet
Otlet i Fountejn zamislili su kreiranje povezanih mreža podataka koristeći elektronske teleskope.Nadali su se da će njihova zamisao rešiti neke od najvećih svetskih problema, dozvoljavajući “cvetanje” znanja i povezujući ljude i ideje bez geografskih ograničenja.
Pogledajte skicu elektronskog teleskopa koji pojektuje informacije širokim masama.
Sa druge strane, Otlet je smatrao da će njegov projekat, kojem je dao naziv “The Mundaneum”, doneti period mira i prosvetljenja.
Paul Outlet
– Takvo okruženje bi omogućilo da nacionalne granice nestanu, eliminišući uzroke ratova i omogućavajući čovečanstvu da napravi ogroman skok napred prema skladnom i prosvetljenom stanju duha – objasnio je Vrajt u svojoj knjizi.
“The Mundaneum” bi omogućio ljudima da pristupaju specifičnim informacijama, i povezivao bi vlade, univerzitete, biblioteke i druge institucije stvarajući utopijsku zajedničku mrežu.
Iako je internet danas daleko od utopijskog doživljaja, Otletova vizija se ipak pokazala kao dosta precizna. On je verovao da će cele biblioteke sa tekstovima i slikama biti dostupne velikom broju ljudi putem projektovanja na pojedinačne ekrane. Otlet je takođe verovao da će njegov sistem naterati ljude da usavršavaju svoja interesovanja.
Izvor: Telegraf.rs, pressolajn
