Postoji mnogo toga što se u Srbiji ne proizvodi ili se ne pravi u dovoljnoj meri, a što preduzetnici ne prepoznaju kao priliku za pravi biznis. Uvozimo čačkalice, šibice, metle, četke, sveske…..
Šibice iz Rusije, čačkalice iz Kine, konac iz Hrvatske, a svi ovi proizvodi prodaju se u Srbiji.
U Srbiji nema ozbiljnije proizvodnje čačkalica, šibica, kao ni četki, svezaka, određenih preparata potrebnih za poljoprivredu.
Sve to, uglavnom, nabavljamo u inostranstvu.
Uvoznici koje često označavamo kao krivce što dajemo devize za sve i svašta kažu da nabavljaju samo ono za čim postoji tražnja.
Iako je preduzetnički duh u Srbiji razvijen, mnogi od ovih proizvoda još nisu prepoznati kao šansa za biznis.
Jedna od retkih koja je na početku ekonomske krize 2008. hrabro, i to sa 23 godine, osnovala firmu je Sonja Ilić, vlasnik “Match i Art”.
Videvši da tržištu nedostaje inovativan reklamni materijal, rešila je da pokrene proizvodnju i prodaju eko-šibica.
– Početna ulaganja su bila dosta visoka pošto nismo imali nikakvu finansijsku pomoć prilikom pokretanja sopstvenog biznisa. Kasnije nam je pomogao startap kredit koji nam je unapredio poslovanje – priča za “Blic” Sonja.
Odluka da se bave šibicama doneta je najmanje slučajno, kaže naša sagovornica.
– Iskustvo iz PR govorilo mi je da je tržište prezasićeno standardnim reklamnim materijalima. Šibice su eko-frendli, prave se od recikliranog materijala i dobro su sredstvo da se prenese reklamna poruka na drugačiji način – kaže Sonja.
Ali proizvodnja u Srbiji šibica očito nije dovoljna, čim ih uvozimo i iz Rusije. – Planska privreda, period izolacije i tranzicija doveli su do neprilagođenosti domaće privrede tržištu. Tekstilna fabrika “Jumko”, koja se bavi proizvodnjom konca, sada je u fazi restrukturiranja. Fabrika šibica “Dolac” je jedina na Balkanu, a nalazi se u BIH, u blizini Travnika. U Srbiji postoje zanatske radnje koje proizvode čačkalice, ali je njihovo tržišno učešće, nažalost, zanemarljivo – kaže Aleksandar Kemiveš, samostalni savetnik Privredne komore Srbije.
S druge strane, kompanije sa Istoka, na prvom mestu iz Kine, zbog masovne proizvodnje i pokrivanja tržišta u velikom obimu, povoljnije nabavke sirovine, postižu nizak fiksni trošak proizvodnje i nisku prodajnu cenu.
– Oslanjajući se na jako domaće i lako dostupno svetsko tržište, zatvaraju mogućnost malim proizvođačima da im pariraju. Da bi se situacija u Srbiji promenila, neophodni su podsticaji i adekvatan privredni ambijent kako bi privrednici ulagali u proizvodnju – ukazuje Kemiveš.
