Podzemni Beograd poseduje preko 500 lokaliteta u koje spadaju razni tuneli, lagumi, bunkeri i rimski bunari.
Postoje gradovi kojima burna prošlost nije dozvolila da pokažu utvrđenja koja su ih krasila kroz milenijume. Takve gradove je teže upoznati, ali kao što je prava lepota ona koja je prikrivena, tako je i veće zadovoljstvo otkriti je.
Karađorđeva ulica obiluje lagumima koji datiraju još od 15 veka. Turci su 1440. godine, kada je sultan Murat II opsedao Beograd, iskopali lagum ne bi li se provukli ispod bedema i braniocima došli sa leđa. Posada grada je sa suprotne strane takođe prokopala prolaz, minirala turski, i nesuđeni osvajači ostali su da leže ispod Beograda do danas. Tu su danas klubovi „Lagum“ i „Andergraund“, koja su Turci, a zatim i Austrijanci (uz današnju „Barutanu“, koja je tako i dobila ime) koristili kao skladišta baruta. Iz „Andergraunda“ urušeni tuneli vode do spomenika „Pobednik“ sve do francuske ambasade.
Ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nalaze se podzemni prolazi koji vode čak do obale Dunava i od Kalemegdana preko Očne klinike u ulici Džordža Vašingtona. O funkciji tih objekata se vodila rasprava još 1931. godine, ali ništa nije bilo zaključeno.
U vreme Rima, u okolini Saborne crkve i Narodne banke postojali su rimski forum, zanatlijski centar i terme.
Tadašnji uslovi za život su bili odlični zbog mnogobrojnih nalazišta lignita i drugih metala i rudnika kamena. Jedan od njih je Tašmajdan (na turskom: rudnik kamena). Odatle su rimljani vadili kamen za izgradnju kuća, tvrđava i vodovoda koji je vodio iz Malog mokrog luga a dug je preko 10 kilometara.
Najpoznatija beogradska pećina nalazi se ispod Tašmajdana i stara je oko osam miliona godina.
Tokom Drugog svetskog pećine su bile rezervno komandno mesto nemačkog generala Aleksandera Lera, koji je naredio bombardovanje Beograda. On je posle hapšenja 1944. otkrio jugoslovenskim vlastima tajne Tašmajdana koje su iznenadile čak i partizane.
Najveća podzemna građevina je bila toliko ozbiljno projektovana i izvedena, da je u njoj moglo da boravi oko 2.000 vojnika tokom šest meseci bez potrebe da izlaze napolje, imala je kamionske ulaze, generator za napajanje električnom energijom i više od stotinu telefonskih linija. Podzemne pećine bile su međusobno povezane hodnicima, dok su značajan deo činile spavaonice za vojnike.
Nemci su naime dosta koristili beogradske lagume, a dobar deo ovih hodnika još uvek nije istražen. Pretpostavlja se da su neki nastali upravo u periodu nemačke okupacije.
Putopisac Feliks Kanic 1860. godine pominje da je u tašmajdanskim pećinama, u slučaju potrebe, moglo da bude sklonjeno 150 volovskih zaprega sa hranom!
Neki od ovih tunela ostali su prekriveni velom tajne i pitanje je da li će i kada biti otkriveni. Jedno je sigurno, Beograd, kao i svaka prava metropola čuva ispod sebe misterije dostojne pravog avanturističkog romana, čekajući na nekog Roberta Langdona da ih pronađe i podeli sa nama.
(Press)
