Ja sam specijalista za alkohol, osetim ga na kilometar – bio je jedini argument saobraćajnog policajca da bi Sašu Tomić, majku sedmoro dece iz Požarevca, odveo u policijsku stanicu na trežnjenje
Saša Tomić iz Požarevca provela je jezivu noć „na trežnjenju“ u policijskoj stanici Savski venac, uprkos tome što je bila bolesna, jer je saobraćajac, samozvani „specijalista za alkohol“, priveo. Privođenju je prethodio uredno urađen alko test, koji je pokazivao nula promila, međutim ovim rezultatom saobraćajac nije bio zadovoljan.
„Ja sam specijalista za alkohol, osetim ga na kilometar” bio je jedini argument saobraćajnog policajca da bi Sašu Tomić, majku sedmoro dece iz Požarevca, odveo u policijsku stanicu na trežnjenje, gde je provela 12 sati u mračnoj, memljivoj i smrdljivoj ćeliji.
Saša nije bila upućena na lekarski pregled, na analize krvi i mokraće, a nije joj bilo dozvoljeno čak ni da se javi porodici. Ona je večeri kada je privedena već bila bolesna, uzimala je lekove za sinuse i migrenu, a njen dvanaestočasovni boravak u ćeliji doveo je do toga da dobije tešku upalu pluća.
Nemili događaj odigrao se 13. septembra ove godine, a Saša je čekala da se oporavi od šoka i od bolesti.
„Na uključenju na autoput kod Autokomande, prema Nišu, zaustavila me je patrola saobraćajne policije. Uredno sam im pokazala dokumenta, odgovorila da idem u Požarevac, imala vezan sigurnosni pojas, a kako pre toga nisam napravila nikakav prekršaj, očekivala sam da je to redovna kontrola saobraćaja. Nikada, za 30 godina vozačkog staža, nisam kažnjavana“, počinje priču Saša.
Saobraćajac je Saši prvo zamerio zbog toga što joj je bila polomljena šoferšajbna i rekao da bi zbog toga mogao da je kazni. Onda je, uz opasku da joj ceo automobil miriše na alkohol pozvao da izađe napolje i da se podvrgne alko testu.
„Pokušala sam da mu objasnim da to što njemu miriše nije alkohol, već Biljna rosa i Piniment gel, koje upotrebljavam često, jer patim od migrene i sinusa. U tom trenutku bila sam prehlađena i kašljala sam. Svejedno, pristala sam da se testiram, jer nisam ni sumnjala u to da će rezultat biti negativan“, objašnjava Saša.
Međutim, saobraćajni policajac, koji je sebe nazvao „specijalistom za alkohol“ bio je neumoljiv i nije verovao Saši da joj automobil miriše zbog lekova. On nije poverovao ni alko testu, koji je nakon nekoliko duvanja, svaki put pokazivao nula promila i Sašu optuživao da „ne duva kako treba“.
„Iznenada je odlučio da, pošto „neću da duvam“, treba da zaključam auto i krenem s njim u policijsku stanicu. Ušla sam u policijski auto, sa njim je bio još jedan policajac i odvezli su me u stanicu saobraćajne policije Autoput. Tamo sam čekala oko pola sata, on je nešto pisao, a meni se niko drugi nije obratio zvanično, kako sam mislila da će se desiti i da će se ova situacija baš tu i rešiti. Nakon toga, ponovo smo seli u policijski auto i krenuli nazad, prema gradu. Usput je policajac zvao nekoga telefonom i raspitivao se da li da ide u 29. novembar ili Savski venac, nakon čega sam shvatila da me ne vraća do mog, parkiranog automobila, već vodi u zatvor“, priča ova Požarevljanka, i dalje u neverici zbog svega što je doživela.
Ona je insistirala da je saobraćajac Jovanović odvede u Urgentni centar na analizu krvi i urina a ne u zatvor, na šta je on odgovarao „da ima iskustva sa alkoholom i da mu je usmrdela auto“ kao i da „pošto je odbila alkotest, to ima istu težinu kao da je pijana“, pa je vodi na trežnjenje.
„Deco, sve je u redu. Živa sam, malo sam u zatvoru, ali ne brinite.“
„Siva, mračna prostorija, Na jednoj strani betonski krevet, visine 80 cm (šta ću, imam taj dar da merim, opažam, pamtim, pothranjujem, upoređujem). Na krevetu, tri zašrafljene daske, sa po dva šrafa na svakom kraju. Ili početku. Poluzidom je zaklonjen, gle-čučavac. Bože, otkad nisam videla čučavac. Na podu, pored betonskog kreveta, ćebe. Tri nijanse braon, nekako prelazi u ćilibar, na sredini ruža. Smrad nesnosan. Na zidu prozor, staklo polomljeno, duva neki vetrić od spolja. Ja u majici na bretele, a košuljica preko. Iznad vrata kamera. Puno izguljotina po sivim zidovima: Kene, Bulke, Džoni, PFK, LHMC, ZBR… …Čujem iz daljine da mi zvone telefoni. Tamo iz sefa. Zvone besomučno. Jadna moja deca. Nenaviknuta da ne znaju gde im je majka. Pravilo kuće-uvek se javljaj. ‘Deco, sve je u redu. Živa sam, Malo sam u zatvoru, ali ne brinite'“, deo je ispovesti koju je Saša Tomić napisala na svom Fejsbuk profilu nakon noći provedene u ćeliji.
Podsetimo, Saša Tomić nije odbila alkotest, već saobraćajac nekoliko puta nije bio zadovoljan njegovim rezultatom.
„Duvala sam u dva aparata i to mu ponavljala. Tražila sam da me, ako već toliko sumnja i ako ima iskustva, odvede na vađenje krvi. Objašnjavala sam da nisam kriminalac, da sam majka sedmoro dece koja me sada čekaju i brinu“, priča je Saša.
Uprkos svemu, završila je na trežnjenju u policijskoj stanici Savski venac, gde je provela 12 sati.
„U ćeliji sam provela noć i nedelju do 12 časova, u smrdljivoj i memljivoj samici, na betonu, bez vode za piće, bez pertli na patikama, bez telefona i mogućnosti da se javim porodici, nenaviknutoj da ne zna gde sam, bolesna, pod temperaturom sa kojom sam krenula u Beograd, bez lekova koji su mi ostali u tašni, koju je čuvar stavio u sef, bez papirnatih maramica, neophodnih za kijavicu kakvu sam imala, bez tih istih, njemu nepoznatih kremica za ublažavanje bolova i prehlade, u majici bez rukava i košulji“, kaže Saša.
Međutim, ni tu njenim mukama nije bilo kraja.
Sašu je policija pogrešno obavestila da je njen automobil odvezen na Depo GSP-a na Novom Beogradu, međutim, tamo ga nije bilo. Uz pomoć taksiste, Saša je svoj auto pronašla na sasvim drugom mestu – na parkingu Parking servisa.
„Međutim, ni tada nisam mogla da preuzmem auto, jer taj parking nedeljom ne izdaje automobile, ali ih uredno prima! Čuvar me je uputio na parking na Starom sajmištu, da probam tamo da „platim“, a da oni njemu da jave da li može da mi izda auto. Na Starom sajmištu nisu hteli (ili nisu smeli) da mi dozvole da kod njih platim preuzimanje automobila, iako smo i taksista i ja objašnjavali da sam i z Požarevca, da sam bolesna i da moram sledećeg dana ponovo da dolazim u Beograd. Ništa nije pomoglo. Platila sam taksi, kupila autobusku kartu i autobusom se vratila u Požarevac“, završava Saša ovu neverovatnu priču i revoltirano dodaje da „ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju normalnim ljudima“.
Odmah u ponedeljak, Saša Tomić je otišla kod lekara. Morala je na bolovanje zbog dijagnoze upale pluća. Za automobil je parking servisu platila 4.500 dinara, i morala je lično, bolesna u Beograd po njega.
(Dnevno.rs)
