Račun blokiran od 1996, a preživljavaju od jabuka koje prodaju Rusima
PROBUŠENA guma na traktoru, iznikla travuljina koja je opkolila stabla jabuke i polomljena stakla na hladnjači, slika su koja više od bilo čega govori o stanju u PKB „Voćarskim plantažama” iz Boleča. Čistačica koja u kaputu mete stepenište, jer nema grejanja, kancelarijska vrata bez kvake i telefon bez kablova koji eto tako stoji na stolu direktorove sekretarice, dodatne su scene koje pokazuju koliko je upropašteno nekada moćno preduzeće.
Već čitavu deceniju voćarski gigant tavori, hladnjače su prazne, posla nema Foto P. Milošević
Već celu deceniju ovaj voćarski kolos tavori, dajući znake života još samo u voćnjacima jabuka. Dva puta je stavljan na aukciju za prodaju 58 odsto kapitala i to za 808 miliona dinara, pa za 542 miliona, ali mu se novi gazda ne nađe. Inače procenjena vrednost kombinata je 3,4 milijarde dinara.
Dva puta su „Voćarske plantaže” bile u predstečajnom postupku, ali je na kraju stopirano. Mnogi domaći privrednici, ali i neke strane firme su proteklih godina pominjane kao mogući kupci. Ipak, „Plantaže” ostaše zapuštene, a sada je ponovo u igri privatizacija i traženje strateškog partnera.
Pre samo 15 godina „Voćarske plantaže” su zapošljavale 990 radnika, a za sezonske poslove, uglavnom berbe, godišnje se angažovalo još oko 3.000 ljudi. Sa stotinu traktora i drugih mašina obrađivali su oko 4.000 hektara pod voćkama. U pogonu na Vilinim vodama pravio se čuveni „vitasok” i to oko dva miliona litara godišnje, a iz pekmezare u Grockoj izlazilio je svake godine više od 1,2 miliona kilograma marmelada i džemova. Odavno ni njih, ni sokova više nema na tržištu.
Kako kaže direktor Vladan Zarić, sad preživljavaju samo od prodaje jabuka i eventualno šljiva i višanja. Upravo je u toku zimska rezidba i radnici su na terenu.
– Dođu Rusi uzmu voće, ostave pare i od toga se isplate plate za 40 zaposlenih – priča Zarić kako funkcionišu, jer im je još od 1996. blokiran račun. – Svi imaju plate 25.000 dinara i redovno se isplaćuju. Po jabuke dolaze i domaći otkupljivači. Sad održavamo oko 300 hektara jabuka. Stabla su stara u proseku 30 godina, ali mogu da se koriste i solidno rode, s obzirom na to da nema navodnjavanja i protivgradne zaštite. Daju oko 25 do 30 tona po hektaru. Višnje smo prošle godine počeli da beremo, ali smo odustali, jer se zbog niske cene nije ispatilo.
Ne tako davno za kupovinu je bila zagrizla jedna italijanska firma, ali ništa ne bi od posla. Pominjani su Rusi, Arapi, pa i Kinezi.
– Nama su zabranili da kontaktiramo sa kupcima i ako dođe neko zainteresovan šaljemo ih u Agenciju za privatizaciju – kaže Zarić. – Mada, ne verujem da će išta od toga biti, jer nema tog stranca koji će doći ovde da se bavi primarnom proizvodnjom i uzgojem jabuka. Ipak, ko god bi uzeo, već prve godine imao bi zaradu i ne bi bio u minusu. Mi smo 2014. završili u plusu, ali još davno su nas ugušili stari dugovi, koje ne možemo da otplatimo.
RASTURENA NAJVEĆA HLADNjAČA
NEKADA najveća hladnjača na Balkanu u koju je moglo da stane 20.000 tona voća, potpuno je ruinirana. Još 2006. je zapaljena i ozbiljno oštećena. U preživelim halama sada se čuvaju jabuke, a deo se izdaje jednom uzgajivaču gljiva iz Leštana, koji sad tu proizvodi šampinjone.
| VOĆNjAKE NIKO NE KORISTI
„VOĆARSKE plantaže” imaju oko 3.100 hektara. Od toga je, kako Zarić kaže, 1.600 hektara društveno, a 1.500 državno zemljište, koje se izdaje mimo preduzeća. Većina livada i voćnjaka je nekorišćena. Pre osam godina desetine hektara uz smederevski put u Vinči, Leštanama, Boleču i Ritopeku su prodati. Cena po hektaru je bila oko 3.000 evra. Radnici su u ponedeljak orezivali voće
 |
SVE U ZAKUP
„Plantaže” imaju prihode i od izdavanja voćnjaka i oranica. U zakup na godinu dana ide sve što se može izdati. Oko 55 hektara solidnih voćnjaka izdali su u Grockoj i Sopotu. U zakup daju i 150 hektara oranica. Cena zemljišta je otprilike kao i kada grad izdaje – 100 evra za hektar.
Izvor:novosti.rs
