Majstori koji ređaju kocku postali su u poslednjih mesec dana uobičajen prizor u Grockoj, kao da su i sami deo našeg mesta i naše kaldrme.
Srećemo ih i po drugim delovima Grocke, jer su oni sve vreme tu. Došli su da bi nama „skockali“ najstariju ulicu u Grockoj, i ostaju dok ne doteraju pod konac našu „Gročansku čaršiju“. Predstavljaju redak prizor i istinsku atrakciju mnogima.
Više od polovine ulice je već prekrila granitna kocka, i to onaj donji, širi deo, tako da se poslednjih dana „vrtoglavo“ brzo penje uz ulicu, ka parkiću i crkvi.
Vrtoglavih 15-20m2 dnevno uz ulicu dužine 225m2, mestimične širine i po 6-7m, na kolenima i niskim hoklicama od 7 ujutru do posle 17h popodne.
Majstori naočigled svih nas demonstriraju stari zanat u odumiranju, koji ne može niti jedna mašina da uradi umesto spretnih ruku i čekića.
Obrni-okreni svaku pojedničnu kocku, nađi joj slične i približne, rasporedi ih u lepezu na jednaka odstojanja, fino svaku smesti u pesak a potom dobro pričvrsti čekićem. I onda drugu, treću… Strpljivo, pažljivo, temeljno.
Majstori. Njih petorica s juga Srbije. Fin i prijatan svet majstorski svet koji se uvek ljubazno javi u prolazu. Oni će uskoro otići svojim domovima, ali delo njihovih ruku ostaje u Grockoj za mnoge naredne decenije.
tekst i foto: Z. Atić
