Dragoljub Simonović, predsednik Opštine Grocka, na tek završenom 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na zajedničkom štandu Opštine i poljoprivrednika, govorio je o pravcima razvoja ove opštine, onome što je do sada učinjeno i onome što se planira da unapredi ovaj poljoprivredni kraj. Po njegovim rečima, nema dvojbe da je glavni prioritet Opštini Grocka poljoprivreda, s obzirom da se 60% stanovništva bavi ovom privrednom granom, da je Grocka najveći proizvođač kajsije, breskve i trešnje u Srbiji, treća u proizvodnji kruške, peta sa jagodama, grožđem, jabukom.
Predsednik s ponosom ističe da Grocka ima sve što Bog može da da, ali i da su poslednjih godina vredni poljoprivredni proizvođači neopravdano bili zapostavljeni.
Zato je ovaj saziv lokalne samouprave odlučio da im posveti maksimalnu pažnju. Briga za poljoprivredu i poljoprivrednika počela je od zaštite od grada nabavkom 100 raketa, čime je opremljeno osam raketnih rampi sa po dvanaest raketa. – Da nismo to uradili u par navrata bi nam grad svu letinu upropastio i došli bismo u poziciju da žalimo za onim što nismo uradili. Prošle godine smo imali štetu od pet miliona, a ove godine smo uspeli da razbijemo gradonosne oblake, te nije napravljena gotovo nikakva šteta. U dva dana smo ispucali 27 raketa, ali je to dalo rezultate – objasnio je predsednik. Velika pažnja posvećena je i izgranji atarskih puteva, putnim prilazima do njiva. Prošle godine lokalna samouprava izgradila je 35, ove planira još 50 km, što će biti 85 km puta za dve godine. Trenutno se pregovara sa predstavnicima srpske dijaspore o obezbeđivanju mesta na najvećoj kvantaškoj pijaci u Austriji, gde bi poljoprivrednici sa teritorije Opštine Grocka mogli da plasiraju svoje kvalitetne i zdrave poljoprivredne proizvode, da posebno odabrani, upakovani, reprezentuju Srbiju na najbolji način. A da bi zadržali visok kvalitet svoje robe, žiteljima Grocke bile su potrebne hladnjače.
Hladnječe koje su do sada bile na raspolaganju kapacitetom nisu mogle da odgovore potrebama. Otvaranjem hladnjače u Brestoviku dobijena je modernu hladnjača kapaciteta 1400 tona. Zahvaljujući voćarskoj zadruzi „Borovnica“ i Opštini Grocka, koje su izgradile dve hladnjače, doprineće se proizvodnji, izvozu, investiranju u privredu i agrar Srbije, a stanovnike tih naselja očekuju nova radna mesta. Gospodin Simonović je posebno zadovoljstvo izrazio u pogledu proizvodnje borovnica čiji zasadi se danas prostiru na 16 hektara. Zadovoljstvo je tim veće što su proizvodnju pokrenuli mladi, porodični ljudi. Udruženje proizvođača borovnice je u Brestoviku, za koje kaže: – Ponosan sam na razmišljanje ovih mladih ljudi, a i na njihove savremene zasade i nove tehnologije gajenja borovnice, u saksijama i zaštićene mrežama. Brestovik će biti upisan u voćarske knjige Srbije kao prvo mesto gde je borovnica posađena na potpuno drugačiji način nego što su voćari navikli. Pošle godine, na inicijativu predsednika Simonovića, formirana je Kancelarija za poljoprivredu Opštine Grocka sa ciljem da bude uvek na usluzi poljoprivrednicima, da im pomogne da dobiju pravu informaciju vezanu za sve vrste subvencija koje mogu da ostvare, da pruži stručne informacije koje mogu pomoći u proizvodnji, ali i da bude mesto na koje poljoprivrednici mogu da upute primedbe, ukoliko su nezadovoljni. – Ovo je tek početak. U našoj opštini pokrenute su promene odnosa prema zadrugarstvu i ići ćemo na gašenje svih onih fiktivnih zadruga, i formirati novu ili preregistovati stare, a zdrave zadruge, kako bi stimulisali poljoprivredne proizvođače da ulaze u zadrugu koja bi im obezbedila jeftiniji repromaterijal i sigurniji plasman. Radimo i na mogućnosti za stimulisanje poljoprivrednih proizvođača za proizvodnju stoke. Grocka je nekada imala veliki stočni fond.
Nažalost, sada ima nešto preko 530 krava. Nastojaćemo da lokal stimuliše nabavku priplodnih grla, pre svega krava, a onda svinja i dr., kako bi Grocka imala da ponudi od svega najbolje – rekao je gospodin Simonović. Lokalna samouprava nastoji da opštinu uključi i u turističke tokove. Potencijala za to ima, vredne domaćine, prelepe kuće koje mogu svakom domaćem i stranom gostu da pruže doživljaj realnog života ljudi na selu. Turisti, koji bi posetili ovaj kraj, mogli bi mnogo toga da nauče, da se upoznaju i sa običajima i navikama ovdašnjih stanovnika, ali i da učestvuju u svakodnevnim radovima. Ako žele i neka druge aktivnosti, Beograd je na svega deset minuta, tu je i Avala, i arheološki lokaliteti (Vinča – Belo brdo). Samo još da Gročani shvate da njihove kuće ne moraju da služe samo za ukras već da mogu na njima lepo i da zarade. To je dugotrajan, ali izazovan zadatak, još jedan u nizu koji je ovaj saziv lokalne samouprave, na čelu sa Dragoljubom Simonovićem stavio na dnevni red. I kao i sve ostale, ima nameru da ga pozitivno reši.
Intervju i foto topsrbija.com
