NJUJORK – Stanovnici pet članica evro zone, uključujući i Grčku, smatraju da evro nije dobra stvar za njih, ali, uprkos tome, ne žele da se vrate na svoje stare valute, objavio je danas Istraživački centar Pju (Pew Research Center).
Grčka, kojoj najviše preti izlazak iz zone evra, najviše i oličava pomenutu kontradikciju, prenosi list Njujork tajms (The New York Times) rezultate ovog istraživanja.
Ljudi u Grčkoj će najpre reći da je njihovu zemlju oslabila evropska ekonomska integracija, ali s druge strane, pokazalo je istraživanje, tamo je podrška evru i najveća od svih ispitanih zemalja i iznosi 71 odsto.
Istraživanje je sprovedeno u osam evropskih zemalja u kojima živi 75 odsto ili 500 miliona ljudi EU – u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj iz zone evra, i Britaniji, Poljskoj i Češkoj, koje nisu u toj zoni.
Uprkos finansijskim nevoljama sa kojima se trenutno suočava Evropa, većina ispitanika u pet članica evro zone smatra da treba sačuvati zajedničku valutu. Taj raspon ide od 52 odsto u Italiji do pomenutih 71 odsto u Grčkoj.
U istraživanju se ne objašnjava očigledna kontradikcija u stavovima ispitanih ljudi, ali jedan od direktora u Istraživačkom centru Pju iz Vašingtona, Brus Stouks smatra da bi ona mogla da bude posledica „zaziranja od rizika“.
„Oni shvataju da bi (gubitak evra) bio skok u tamu“, rekao je Stouks povodom istraživanja koje je sprovedeno od 17. marta do 16. aprila, na uzorku od 1.000 ljudi.
Anketa je, takođe, pokazala da je Nemačka najcenjenija zemlja u EU, a njena liderka, Angela Merkel najpoštovanija, uprkos svojim neumornim zahtevima za većom fiskalnom preciznošću širom Evrope.
Zemlja kojoj se ispitanici najmanje dive je Grčka.
Kada se radi o paketima pomoći zemljama pogođenim krizom, 49 odsto Nemaca to odborava, što je za sedam odsto više nego pre dve godine, dok je u Francuskoj situacija obrnuta – samo 44 odsto ispitanika u toj zemlji podržalo je pakete pomoći, što je za devet odsto manje nego pre dve godine.
Sumnje u korisnost članstva u EU skoro svuda su rasle kako je jačala kriza evra, što nagoveštava nove političke rizike evropskih lidera koji razmatraju kako da stabilizuju zajedničku valutu i osiguraju budućnost Unije, ocenjuje Njujork tajms.
Izuzetak, ali ne iznenađujući je Nemačka, u kojoj je ekonomija stabilna, a stopa nezaposlenosti je niska.
Kako se suprotstaviti krizi je jedno od pitanja oko koga se Evropljani ne slažu.
Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je oformio čvrsto partnerstvo sa Merkelovom u borbi protiv krize evra, nije doživeo
reizbor, a mnogi tvrde, upravo zbog odnosa prema ekonomiji. Pobedio je socijalista Fransoa Oland, koji je isticao privredni rast nad merama štednje.
Merkelova je, međutim, dobila najviše ocene u istraživanju Pjua od francuskih ispitanika, odnosno 76 odsto njih podržalo je njen rad, dok je Sarkozija podržalo samo 56 odsto njih.
Najmanje onih koji su zadovoljni njom je u Grčkoj, gde je njene predloge i akcije podržalo samo 14 odsto ispitanika.
